Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 357

Корупција, хаос, неред у државној администрацији, тежак материални живот, чинио је све више онима који прилазе, а Хрвати прилазе, — ову нову заједницу, нашу нову државу, несимпатичном. Хрвати нису могли анализирати ове појаве после ратова, које су дошле великим делом и спајањем двеју разних средина са разноликим управама, него су само констатовали овај хаос, неред, и како они кажу „балканизам“, па окретали погледе своме огњишту и враћали се у оквир старих осећаја.

Ово су само кратки и брзи погледи на нашу политичку психологију, која игра у овим првим годинама знатну улогу.

:::

· Познавати узроке тешкоћа односа српско-хрватских, узроке даље и ближе, дубље и површније, па једне добро разумети а друге брзо отклањати, значи олакшавати решење проблема. За решење повољно утиче економски живот, који не зна много за традицију, и који ради, дела, на изједначавању разлика, јер све више приближује два племена једно другом.

Најзад и ово.

Остављати решење проблема само политичким људима, људима од акције, мислим да је погрешно. Њима морају доћи у помоћ и људи од науке, људи од мисли, и у толико пре што је наш политички живот и много мучан, и изгубио много од свога гласа. Парламенат, владе, министри, немају више оног некадањег ауторитета, и на форум морају ступити и други ауторитети: наука, књижевност. Можда ће они унети, поред ауторитета, и више објективности и научног посматрања у ово тешко питање. И ја топло поздрављам покушај цењеног Књижевног Гласника у том правцу и захваљујем на позиву да кажем у њему своје скромно мишљење у питању српскохрватском. Београд. М. ТРИФУНОВИЋ.

Садржај хрвашског пишања. — Позивате ме да при анкети Српског Књижевног Гласника и ја нешто напишем о спору између: Срба и Хрвата, дакле о тако званом хрватском питању. Ја ћу ово питање разумјети тако да се овдје ради “о незадовољству Хрвата свију покрајина, а не само о Хрва-