Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 359

опозиција једина она која се бори проти каосу. У томе јој порасте значење.

· Хрвашско пишање у расном свијешлу. — Сваком је јасно, осим гдјекојег југословенског политичара, да су Срби, Хрвати и Словенци један народ. За мене дапаче не постоје нити три племена једног народа, већ само три имена, која морају бити равноправна. На жалост, према данашњем називу државе, чини се као да смо три народа. Не познајем нити племенских разлика: језик није, а вјера неће ваљда само код нас вриједити за ознаку племена; тако ни писмо. Разлика у језику између Србијанца, Босанца или Далматинца није већа него ли између Црногорца и Србијанца; нити је већа него ли између Хрвата из Бановине и Босанца. Што је разлике у одгоју, то се има рађе узети: као обиљежје стољетног робовања, него ли племенског ниансирања.

Југословенство није само географска ознака, јер су се Срби и Хрвати искључиво тако звали скоро пуна три стољећа по досељењу, и ако је фалио само онај префикс. Словенци и данас носе наш искони назив. Данашња наша имена добила су своје значење развитком различитих држава; али сада кад смо се ујединили, мало шта има да остане тим именима од њихове старе садржине и вриједности. ~

У народу који је по свим расним ознакама посве једне крви, не може бити племенске разлике, све и кад би имао различите државо-правне тежње. Друго је народ у расном смислу, а друго у политичком. Понавља се наша сва стољетна трагедија робовања, да иза четири године ослобођења још може бити распре о томе: да ли смо расно једног У тим расправама обнављамо сву трагедију робовања туђинским „приручницима“ и „уџбеницима“. Срби и Хрвати боре се о муслимане: да ли су они Хрвати или Срби, а при томе се не запажа јединствена бесмислица, кад сва та муслиманска расна разлика не овиси ни о чему другом до ли о њиховом признању. Као да голуб не би морао спадати у род птица, кад би се умио ориентирати у ред водоземаца!

Срби, Хрвати и Словенци истина један су народ без икакве и племенске разлике; али, на жалост, како видимо, да би дошли и до јединства свијести, није доста срећа и уједињење, него и наше школе у будућности морају поднијети готово исто онолику борбу колико смо поднијели досада у