Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ПОВОДОМ ПОЈАВЕ ДВА СРПСКА УМЕТНИКА. — Концерт Г. Младена Јовановића и концерт Г. Милана Јовановића-Браце. —

Музичко-уметнички проблем, у свима својим преливима јавног музичког живота с једне стране, а с друге стране, опет, у свима одликама чисто естетским и артистички-стваралачким, у нас још ни издалека није решен. Има два разлога томе. Први је: што здраве, и ако скромне, уметничке основе које је поставила генерација наших музичара из осамдесетих и деведесетих година прошлог века, са Стеваном Мокрањцем на челу, нису добиле далековиде и окретне неимаре у нараштају који је око хиљаду деветстотините године дошао да одмени претходну генерацију. И услед тога, место да се почело са изграђивањем на датим, здравим темељима, почело се, ја нећу да кажем са разграђивањем, али у сваком случају са грађењем кућица и кућерака око главног темеља који је остао неизграђен. И тако је, место гранитне палате наше уметности, тога симбола чврсте воље и здраве, непоколебне културноуметничке свести, постао један комплекс ситних, несистематски распоређених кућа и кућица, симбол колебања, неосећања правог пута, лутања, кривудања.

Други разлог, то је рат. У тренутку када су се појавиле нове генерације са систематизованим појмовима о уметности и са јасно израженим осећањем за логичним континуитетом у музичко-уметничком развоју у нас, почев од основа осамдесетих година, букнуо је 1912 рат, који је све нове путоказе оборио, све нове стазе, тек трасиране, поравнио. И да би недаћа била још већа, тек што је прошао тај први ратни вихор, 1914 године је грунула олуја, тако да су прилике у које је Европа запала, и из којих се још није извукла, пресекле и сву акцију нараштаја који је дошао да би, без обзира на те куће и кућерке, око масивног и разгранатог Мокрањчевог темеља изградио, до крова, палату коју је у визији имао учитељ тога нараштаја, Стеван Ст. Мокрањац. ;

И данас, живот код нас тече привидно редовним током. Али у томе току има толико новог елемента, толико новог, нелогичног споја, да је било потребно удвојити енергију да би се, у тим критичним моментима прелома, из једног традиционалног, патриархалног доба прешло у ново доба садаш-