Srpski književni glasnik

378 Српски Књижевни Гласник.

низма, што чини тако видну одлику руског, словенског умет-. ничког манира. Али Г. Јовановић је, живећи, после Русије у Паризу, своје диспозиције уметника-естете развио са толико здравог инстинкта, — користећи се оним еминентно француским смислом за осећање мере у уметничком изразу, за границе естетских вредности преко којих се не сме прећи ако се жели да естетске вредности у уметности не буду уништене, — да се слободно сме рећи да је Г. Јовановић као уметник резултанта двеју уметничких култура, словенске и латинске (француске). Али он је лично, осим тога, један здрав уметнички темперамент, довољно по природи самосвојан да све елементе које је унео у себе преради у свом личном уметничком инстинкту. И тако је Г. Јовановић не само уметник, него и оригиналан уметник. 4

Интерпретација његовог програма — на коме је био записан сј5-тп0П Концерш Римског-Корсакова, Стоп Концерш Сен-Санса, ~ Рата е-Роопае, ор. 63 од Шопена и У први сушон снивао је крин... једна непретенциозна музикалноритмичка, можда и мање дескриптивна визија за клавир из мога пера — била је жива, пуна боје, пуна контраста, линије, гилкости, стила, садржине: била је, једном речи, уметничка у најчистијем смислу, то ће рећи, експресивна у првом реду, па тек онда намењена и томе да покаже и техничко-виртуозна преимућства интерпретатора. Неоспорно уметник, Г. Младен Јовановић је био предмет дугих, одушевљених овација. Те овације су ишле не само уметнику Г. Јовановићу, него и једном Београђанину који је, после 25 година странствовања, опет дошао у свој родни град, зрео, човек, једна савршена уметничка индивидуалност. Зар то одушевљење није знак нашем уметнику да смо му се обрадовали, да смо га заволели, и да га желимо од сада слушати чешће међу нама, — сваке године 2

Г. Милан Јовановић-Ђраца био нам је чешћи гост. Њега смо познавали, и њега смо већ заволели. И он је био предмет дугих топлих аплауза које нам је био измамио гипкошћу свога гудала, својим сугестивним потезом, својом кантиленом, својом техником, својом топлом, богатом музикалношћу, својим уметничким срцем и својом уметничком културом, интерпретујући G-dur Романсу од Бетховена, opus 40, /nfroducfion et Rondo capriccioso o). CeH-CagHca, B JyOOKy, MenHTaTHBHy Ćoamty за виолину и клавир од Цезара Франка. -

Г. Јовановић-Браца је данас готов уметник. Он је пребродио оне опасне године у којима музикална „чудо-деца“ — а он је то био — или пропадају под притиском техничке дресуре, или избијају на површину комплексом свих музикалноекспресивних и музикалних вредности. Он је избио на површину, прошао је између Сциле и Харибде уметничких бродолома, и плови, ношен својим златним талентом, слободним