Srpski književni glasnik

380 Српски Књижевни Гласник.

своју свиту из Саззе-погзеНе. Оба та дела још мање може да спасе Г. Бинички. Жалим што морам да кажем да је наш директор Опере, после толико година ван концертне дворане, када је у њу понова ступио, избором свога програма показао да је остао у своме добу, које је ипак иза данашњег,

Г. Бинички још увек има музичку власт у својим рукама. Ми тражимо од њега да има такта према савременим културно-уметничким тежњама у нас, за које се други друкчије боре од њега и не би имали ништа против да им Г. Бинички буде сарадник. Он има и дужности о којима треба да води рачуна, а које му налажу његов положај у државној администрацији и место које заузима у јавном музичком животу.

МИЛОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ.

ПЕТА ЈУГОСЛОВЕНСКА УМЕТНИЧКА ИЗЛОЖБА У БЕОГРАДУ.

Приликом краљевог венчања приредили су југословенски уметници своју пету изложбу, у знак пажње и поштовања према своме краљу. И ова изложба морала је бити приређена у Другој Београдској Гимназији, јер Београд још нема своје изложбене дворане. Инициативу за ову изложбу узело је на себе Удружење Ликовних Уметника у Београду. Оно је било помогнуто, донекле и на известан начин, од стране Уметничког Одељења Министарства Просвете и од Државног Одбора за Свечаности. |

Сто педесет и четири уметника изложило је седам стотина четрдесет и шест радова. Учествовало је девет уметничких група и приличан број уметника ван група. У списку група видимо: Групу Слободних Умешника из Београда, Друшлаво Словенских Ликовних Умешника из Љубљане, Друшишво· Ликовних Умешника из Сарајева, Друшшво Грохар из Марибора, Ладу из Београда, аду из Загреба, Клуб Младих из Љубљане, Колегиј Југословенских Графичара и Пролешњи. Салон из Загреба.

Већ према броју уметника и уметничких група ова изложба представља једну велику уметничку манифестацију и даје врло обиман преглед једног великог дела наше савремене уметности. И стога с пуним правом излагачи су могли очекивати да ће јој Одбор за Свечаности обезбедити у низу манифестација приликом краљевог венчања место и углед који јој у ствари и припада. Али то се није десило. Са званичне стране, изузев неизбежног отварања изложбе од стране, Г. Министра Просвете, истој није поклоњено довољно потребне и заслужене пажње. Београђани су следовали примеру представника државе. И тако ова велика културна манифестација није имала онога материалног и друштвеног успеха који би једино могао