Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. 381

оправдати њену појаву. Посетилаца је, с обзиром на досадашње изложбе ове врсте, било мало, откупа скоро нимало.

Ова немила појава, ако бисмо је узели као карактеристичну, одузела би право Београду на првенство у погледу неговања уметности. Она још прети да уништи традицију Југословенских Уметничких Изложаба. Стога ћемо ми, надамо се, одговорити својој дужности ако подсетимо, на овоме месту, све оне који су се овога пута огрешили о југословенске уметнике, на лепу и патриотску традицију Југословенских Уметничких Изложаба, коју би требало сачувати као једну велику културну и народну тековину. Прва Југословенска Уметничка Изложба била је приређена' 1904 године у Београду, у намери да увелича прославу крунисања и да прокламује југословенско културно јединство. Друга је изложба била приређена у Софији 1905 године. Она је требала да манифестује у бугарској престоници југословенско братство. Трећа је Југословенска Уметничка Изложба била приређена у Загребу 1906 године. Она је имала за задатак да на територији бивше Аустро-Угарске монархије, у центру Хрватске, обелодани југословенску културу и југословенску свест, својим сопственим средствима. Све ове изложбе биле су праћене конгресима југословенских студената, уметника, књижевника, новинара. Четврта Југословенска Уметничка Изложба приређена је 1912 године у Београду. Она је била мирни лепи застор великим и бурним догађајима, који су припремани.

Али не треба заборавити да је и изванредно успела уметничка изложба у Српском Павиљону на Међународној Изложби у Риму 1910 године била у ствари југословенска. Она је имала за задатак да пред лицем моћних и културних народа подигне углед малој и непризнатој Србији, која се спремала за велики посао. И Југословенска Уметничка Изложба у Паризу, 1919 године, по готову имала је велики задатак. У времену када се решавало питање нашег разграничења са Италијом; када је Италија свима могућим средствима доказивала италијанство наше јадранске обале, траговима италијанске културе у овим крајевима, ова је изложба имала да докаже супротно, на име, да баш у овим крајевима постоји жива и снажна, оригинална југословенска култура. И она је овај задатак сјајно извршила.

Зар ово није читав један културни и политички програм, на коме су југословенски уметници верно и вредно сарађивали ради чега могу бити поноситиг7 Влада и владари Краљевине Србије вазда су поклањали много пажње оваквим уметничким манифестацијама, које су веома користиле нејакој краљевини и културно и политички. Тако је постала традиција Југословенских Уметничких Изложаба. Па и ова, пета по реду, изложба ове врсте приређена је у значајан час. Њена је појава била вишеструко потребна: први разлог смо већ