Srpski književni glasnik

382 : Српски Књижевни Гласник.

изнели. Други и трећи није мање значајан. Једно ново манифестовање југословенског братства и солидарности било. је потребно. Један нов и шири културни контакт између Срба, Хрвата и Словенаца био је нарочито потребан. Најзад, како би се утицало на уметничко усавршавање у земљи ако не путем оваквих смотриг Ми налазимо да тек сада настаје у нас време правог културног рада и да ће нам у будуће културна средства у борби бити све потребнија и све драгоценија. Стога смо уверени да се Одбор за Свечаности огрешио што је онако мало угледа дао културним манифестацијама приликом краљеве женидбе. И стога жалимо што ова изложба није тако организована како би јој успех био потпуно зајамчен.

У толико више жалимо што ова изложба, и с обзиром на њену општу уметничку вредност и с обзиром на све досадашње изложбе ове врсте, представља првокласну културну и уметничку појаву у нас. Она је уметнички значајнија него ма која од њених претходница, и ако на њој није представљен као што би требало наш највећи и најзначајнији уметник Иван Мештровић и још приличан број наших врло ваљаних уметника. Број добрих уметника на овој изложби знатно је већи него на досадашњима. Вредност добрих радова на овај изложби знатно је виша него на досадашњима. На њој видимо заступљене најразноврсније радове како по добу старости тако и по правцу схватања. Од најстаријих академских радова па до најсмелијих новаторских покушаја на овој изложби се испољава сва обилност, сва снага, и сва разноврсност тежњи савременог уметничког покрета у нас. И један савестан референт, који не би хтео само да региструје имена излагача и изложених дела, имао би много посла да савлада цео овај огромни материал.

Остављајући за касније да говоримо опширно о нашој савременој уметности, посветићемо овај наш први преглед општој класификацији изложених радова, без обзира на груписање уметника у поједине групе. Покушаћемо да извршимо једно рационалније груписање уметника, како би могли лакше прегледати ову изложбу, уочити њене најистакнутује појаве, и оценити их.

Узећемо најпре у расматрање радове Владимира Бецића и Боре Стефановића (Мршве природе), који по начину схватања стоје најближе објективном натурализму. Покушаћемо окарактерисати ово схватање, као и поменуте уметнике, и онда ћемо идући у лево и у десно од овога схватања прегледати целу изложбу, заустављајући се само на најуспелијим радовима. Творци објективног натурализма и његови представници у Француској били су Курбе и Мане, а у Немачкој, Менцл и Лајбл. Курбе је први прокламовао натурализам као начело. Оно је владало европском уметношћу од 1850 до 1900 године од прилике. Није случајно што се натурализам.