Srpski književni glasnik

386 Српски Књижевни Гласник.

царске има банкара по професији и чланова управног одбора других новчаних завода. Код нас је читав један ред: најстручнијих људи за тај посао искључен из управе и надзора над радом наше емисионе банке.

Министар финансија је најзад поднео Скупштини предлог закона о државном спољном златном зајму у износу од једне стотине милиона долара, према уговору који је закључен још 5 јуна о. г., али чији су детаљи познати тек од пре неколико дана.

Као што смо казали у нашем /регледу од 1 јуна 0. г., према садашњем стању међународног новчаног тржишта и према финансијским и политичким приликама нашим, држава не би могла очекивати неке боље услове него што их је добила двама уговорима. Јер, поред уговора закљученог .са Друштвом за железничка и пристанишна грађења у Југославији, које даје целокупну суму и прима извршење радова, постоји и уговор са банком Блер и Компанија из Њујорка за извршење првог дела зајма од 25 милиона долара.

Од ове суме петнаест милиона долара намењени су општим потребама владе. Министар Финансија биће дужан да Народној Скупштини детаљно изложи на шта ће се све употребити ових 15 милиона. У првом реду има да се плате привремени дугови у страној валути, које треба тачно “побројати; затим, да се отплати један део дуга код Народне Банке и да се на тај начин смањи циркулација новчаница, а повећа подлога у потраживањима. на страни. Сем тога, помишља се и на одвајање једне суме за образовање фонда за стабилизирање вредности динара.

У оба уговора има доста тешких услова, који су ипак прихваћени, јер изгледа да се друкчије није могло. Један од најтежих услова је обавеза владе да у року за три године неће емитовати никакав други спољни зајам, затим одредбе о интеркаларном интересу, који представља чист губитак за државу од неколико милиона долара; отежана конверсија, па онда везивање зајма за техничке радове, итд. }

Емисиони курс је 86,75", а mHrepec 8020. 3 погледу курса. не би се имало много да примети, јер он важи само за првих 25 милиона. Доцније, ако се прилике на међународном новчаном тржишту поправе, може се добити и повољнији курс, као и нижа каматна стопа.

Као један од неповољних услова овога зајма, наводи ce и то што влада нема право пре 1937 године да откупи OOвезнице, а после тога рока може то учинити само са плаћањем једне премије од 100, која после опада сваке године за пола процента. У прилог ове одредбе наводи се пример француског зајма од 1920 године у износу сто милиона долара, закљученог са групом Морган. Код овог зајма амортизација почиње 1925, и свака облигација има се исплатити по номи-