Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 387

налној вредности са премијом од 10". Исто тако, Белгија је закључила зајам од 30 милиона долара 1921 са интересном стопом 8%, а амортизација почиње 1926, и свака облигација има да се исплати са премијом од 7',2"о. Последњи зајам од 14 милиона долара који је закључила Чехословачка, има повољнији курс од нашег (88!/>), али и ту право на амортизацију почиње 1932, и то са једном сталном премијом од 8"/о.

Ове околности морају се узети у обзир при оцени нашега зајма. Друго је питање како стоји са извођењем железничких и пристанишних радова, са гледишта техничких и државних интереса. Постоји доста јако распрострто мишљење да нама јадранска пруга још није потребна и да је треба градити по систему концесије. У том случају, држава би се можда задовољила само са првих 25 милиона долара, ако има могућности да остатак зајма откаже.

Н. СТАНАРЕВИЋ.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

СПОЉНА ПОЛИТИКА. — НЕМАЧКА И РАТНА ОШТЕТА. ХАШКИ САСТАНАК.

Питање о ратној оштети коју Немачка има да плаћа по Версаљскоме Уговору још је отворено. Узрок је увек један исти; још се није нашао начин да се помире два супротна гледишта о величини ратне оштете. Међународна Репарациона Комисија је учинила један покушај да се до тога дође. Она је позвала неколико светских банкара [из Америке, Италије, Белгије, Француске, Холандије, Енглеске] да покушају наћи решење овога проблема. Ови су заседавали десет дана у Паризу тражећи како би се, путем једнога међународнога зајма, решио. 'Они су поднели свој извештај о томе предмету Међународној Репарационој Комисији. Сви су они, сем францускога представника, сагласни у томе да је данас немогућно закључити · међународни зајам на рачун немачких репарација. Комисија за Зајам истиче да је то немогућно учинити зато што су финансијски проблеми тесно везани за политику. Са гледишта финансијскога један зајам овога замашаја не може се остварити докле се “не промени досадања политика Савезника. И ako cy данас прилике за један међународни зајам повољне, постоје озбиљне сметње да се успешно закључи; прва од тих сметњи јесте у томе што се чланови Међународне Репарационе Комисије не слажу међусобом о томе; једни мисле да није могућно закључити такав зајам докле се не смање обавезе Немачке, други да то није потребно. Зајмодавци морају бити сигурни, кад већ дају новац, да је репарациони проблем коначно решен. Немачка мора знати чисто

25%