Srpski književni glasnik

О IM

Политички Преглед. 393

Д-Р ИВАНА ШУШТЕРШИЧА „ТРУПА ЕХ РОКТО“.

— Писмо из Словеначке. —

Тридесет година био је неоспорни вођ једне политичке странке која је садржавала у себи две трећине бирача и тако могла тврдити да представља словеначки народ. Сада се налази у Волдерсу у Тиролу већ четврту годину у прогонству. Слом двојне Монархије био је и слом његов и његове политике. Остављен од своје странке и својих пријатеља, морао је оставити и своју ужу домовину и потражити склониште најпре у Швајцарској, а доцније у Немачкој Аустрији. Отуда је могао, „стојећи на развалинама свога животног рада“, као из неке перспективе да посматра догађаје који су се као у калејдоскопу ређали пред њим, од првих организација народних влада, преко Народног Већа, децембарских аката и привременог заједничког парламента, до Видовданског Устава. Нова домовина, нова држава, у коју није хтео — или није могао — да верује још тада кад су се већ рушили трули зидови старог храма, постала је факт. А он који је целог живота био оличена политичка радиност и тридесет година политички вођ свога народа, мора све то да гледа скрштених руку, у туђем свету, међ туђим народом, ћутећи...

На послетку је ипак проговорио. То се имало и очекивати. И његов глас, у облику једне опсежне брошуре, Мој Одговор, који личи на Овидова Туна ех Рото, изазвао је, и због самога аутора и због своје садржине, оправдану сенсацију у целој словеначкој јавности.

Д-р Иван Шуштершич био је вођ клерикалне странке у Словеначкој. „Под клерикализмом разумевам политичку странку која се ослања у првом реду на црквену хиерархију и црпе из ње своју политичку снагу... Органска веза странке са црквеном хиерархијом даје јој печат политичког експонента (католичке) цркве“. Тако он у својој брошури сам карактеризује клерикализам.

Та карактеристика је прилично тачна. Довести целокупни живот народа под власт цркве и њених органа, то је циљ клерикализма, а средство је све што томе циљу води.

А да је клерикализам имао толико успеха баш међу Словенцима, и. да је ту облик политичке борбе био тако бруталан, тако некултуран, била је у главном заслуга Д-р Шуштершича.

И сада је још увек клерикална странка у Словеначкој релативно најјача; није се променила ни по програму, ни по тактици, ни по избору борбених средстава. Па како је онда морао Д-р Шуштершич, њезин заслужни и неоспорни вођ кроз једну целу генерацију, отићи у прогонствог

Одговор на ово питање добијамо ако погледамо у националну концепцију Д-р Шуштершича. „Моје дубоко уверење