Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 395

на корист. Нашем народу фали још оно што Француз зове Г езрги сготдие, изразити осећај одговорности према држави и према ономе чему има држава да служи: народу, његовим потребама и његовој култури. Потребна је ремедура партија. Добар административни систем са ваљаним чиновништвом значио би већ добар део решења унутрашњег политичког проблема. У племенском питању треба тражити паметан компромис. Идеја хрватско-словеначке републике је несмисао: ван државне скупности лежи само народна мизерија за све. Ирелевантно је како се систем именује. Према иностранству, присни односи са великим западним силама и Малом Антантом, пријатељски споразум са Италијом.

Ма како нам садашње становиште некадашњег словеначког трибуна према клерикализму могло изгледати праведно; ма како нам његови реални и здрави погледи на нашу државу будили осећаје симпатије према човеку који је доживео онако тежак бродолом, ипак нам нешто |смета да бисмо могли имати саучешћа према њему бар као човеку, ако не већ као политичару.

Као што Д-р Шуштершич сам признаје, започела је борба против њега у клерикалној партији већ у мају месецу 1917 г., поводом такозване мајске декларације, у којој посланици удружени у Југословенском Клубу траже на темељу националног начела и хрватског државног права уједињење свију земаља аустро-угарске монархије где живе Словенци, Хрвати и Срби, у једно слободно тело. На овој декларацији налази се доиста и потпис Д-ра Шуштершича, али Клуб није имао вере у његову искреност, бојао се да он не омете њену реализацију, и зато је морао свима средствима настојати да паралише његов уплив. Ако сада Д-р Шуштершич приказује као да је већ од вајкада стајао на становишту мајске декларације, и да је сва борба против њега у Клубу и у странци само лична интрига некојих конкурената за странкино вођство, недостаје његовом приказивању снага убедљивости. А шта тек да мислимо о њему ако сам он признаје: „Манифест цара Карла од 16 октобра 1918 г. значио је за мене констатацију слома хабсбуршког царства џ моје националне конценције“, а четири дана доцније предлаже у земаљском сабору у Љубљани опет образовање Југославије под хабсбуршком . динасшијом 2

Према овој политичкој контрадикторности стоји контрадикторност карактера. Као клерикални странчарски фанатик, Шуштершич је могао импоновали; као конвертит из освете не буди у нама ни осећај поштовања, а камо ли симпатије...

Нема сумње да се клерикална странка у Словенији налази у стадиуму унутрашњег преображаја, могуће и растројства. Шуштершичева брошура допринеће сигурно да се овај