Srpski književni glasnik

396 Српски Књижевни Гласник.

процес убрза, јер тактика коју је заузела клерикална странка према брошури, да је просто прећути, у нашим модерним приликама није више савремена. Друге вредности брошура нема, а нарочито би било прерано сматрати је као неку врсту припреме за поновни политички наступ онога који ју је написао.

Д-Р С. САГАДИН.

БЕЛЕТИ КЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

„Родољупци“. „Позоришна Библиотека“ у Загребу издала је латиницом Стеријине Родољунце. Ово старо „весело позорије“ — које је једна мрачна слика људских нарави и опора сатира лажног патриотизма — остало је и данас сасвим младо и актуално, и добро је учињено што је наново издано. — Пред комадом је кратак предговор о писцу.

Крклец на чешком. — Две песме нашега сарадника Г. Густава Крклеца, /јесма мосшу свију мосшова и Бог у ноћним улицама, које су изашле у Српском Књижевном Гласнику, у свескама од 1 септембра и 1 децембра 1921, преведене су недавно на чешки, и то прва од њих, под насловом: Pisen mostu všech mostid, двапута: у недељном броју дневника Сезке 50900 од 12 марта о.г., у преводу Г. Ј. Кршића, и у дневнику Narodni Lisfy (број 84), у преводу чешког песника Ј. Пелишека; а друга, под насловом: Вић о ист га пост, у чешкој књижевној ревији Џесши (ТУ, 40), у преводу Ј. Пелишека.

„Жена“. — Г. Августин Ујевић превео је, :у издању књижаре „Напредак“, Жену од Мишлеа. У три главе тога великога дела: О васпишању, Жена у браку и Жена у друшшву, расправљају се најразноврснија питања која се тичу жене и казују се, често мало наивно, али увек с једним ватреним лирским дахом који загрева и заноси, многе корисне и племените мисли.

„Црвени крин“. — Књижара „Напредак“ објавила је, у другом издању, у преводу Г. Радивоја Караџића, МНрвенџ крин, славни роман Анатола Франса. Анатол Франс је у последње време код нас врло радо превођен и читан, и ми се можемо само радовати томе живом интересу за великога францускога писца, „крајњи цвет латинскога генија“. Црвени