Srpski književni glasnik

Белешке. 397

крин је један од његових најсавршенијих романа, и тужна драма о љубави графице Мартен-Белем и вајара Жака“ Дешартра остаће једна од најјачих студија сладострашћа и љубоморе. — У преводу Г. Караџића наслућује се неупоредива грација пишчевих мисли, ако се сасвим губи чиста музика“ његових фраза.

„О савременом васпитању народа“. — Проблем народног васпитавања у нас је готово нерасправљан и само слабо и делимично покушаван. Бивало је понегде мањих савесних акција, али се није зачињао један широки и темељити систематски покрет, помаган од интелектуалаца и од државе. Скора времена мораће у нашој земљорадничкој земљи захтети какву свестраније организовану акцију. Досадања занемаривања овог просветног проблема образовања широких маса долазила су због нерешеног националног питања, због оскудице у добрим вољама и спремним радницима, због свеопште моралне и материалне кризе у последњим годинама; сређивање односа и умиривање савести у нашој земљи донеће на решење и остварење и то питање. — Г. П. Слепчевић, у књизи О савременом васпишању народа (Просветина Библиотека, св. 5), повео је дискусију тога проблема; он је изложио системе по којима се на томе послу ради у разним земљама, показао је њихове успешности и извео је закључке о једном програму рада код нас који би прихватио све што је из тих страних васпитних система угодно за наше прилике.

Извесне успешне акције у последње време покушале су и спровеле /Лросвеша из Сарајева и Машица српска из Н. Сада. Раније добро организована, са јачим материалним средствима, и ако без довољног броја пожртвованих и спремних људи, ова два друштва појачала су и сконцентрисала рад на народном просвећивању, који обећава да се не заустави на првим малим успесима. Књига Г. Слепчевића несумњиво ће својом обавештеношћу и прегледношћу користити таквим

покретима. Б. M.

„О васпитању“ (превео Александар Градиштанац, издање Здравка Спасојевића). — Мали есеј Шопенхауеров, у колико, и није нов по замисли, чак и за време када је писан, ипак је и данас од интереса, услед снаге и концизности H3лагања, својственог природи која има сређен и јединствен поглед. — Требало је споменути да је овај одељак извађен

из дела ЛТарерга и Паралипомена. А. В.

„Филозофија љубави“ (превео Александар Градиштанац, издање Здравка Спасојевића). — Овој малој књизи