Srpski književni glasnik

-414 Српски Књижевни Гласник.

Кејш (ово је за њу споредна ствар). Осим оних што су били мршави. Јеси ли ти икад приметио, Хари, како много накита чини жену или страховито дебелом или страховито мршавомг

Сер Хари (виче). Нисам. (Вреди ли се с њом још препирати) Зар нисмо увек имали најинтересантније друштво које се могло наћиг7 Нису то били само пословни људи. Било их је и политичара, сликара, писаца —

Кејш. Само славни, сјајни људи од успеха. Па како се ту, Боже, причало, док смо ждерали колико смо могли — те ко ти је успео а ко није, и пошто је била нова кућа, и нов ау"томобил, и златни тањири за супу, и ко је требао постати нови витез.

Сер Хари (коме је, као што сте приметили, немогуће одговорити). | Па је ли ико успевао боље но ја, и према томе тиг

Кејш. И према томе ја! О, Хари, ти и твоја узвишена вера!

Сер Хари (поштењаковић). Моја верат Ја никад нисам имао обичај да говорим о вери, али —

Кејш. Тхе, Хари, ти чак и не знаш шта је твоја вера била и шта је сада, и шта ће бити на дан твог скупоценог погреба. (И овде је она оно што је живот научио.) Вера је човекова оно што га највише занима, а твоја је Успех.

Сер Хари (цитира из свог јутарњег листа). Амбиција је последња слабост племенитих душа.

Кејш. Племенитих душа!

Сер Хари (најзад схвата о чему она то говори). Нећеш ваљда "рећи да си ме напустила због мог успехаг

Кејт. Да, баш зато. (И сад је она пред њим откривена) Нисам могла више да трпим. Да је било кад и кад неуспеха — али твој ме је успех гушио. (Јако је узбуђена) Имала сам страсну жељу да томе видим крај, и да се нађем међу људима који нису успели.

Сер Хари (одважно као што треба). Њих има пуно.

Кејш. Али их није било у нашем друштву. Чим би почели да иду низ брдо, ускоро бисмо их изгубили из вида.

Сер Хари (збије све). Кажем ти, стојим на четврт милиона фунти.

Кејт (непостиђена). Толико вредиш самом себи. А казаћу ти колико вредиш мени: равно дванаест фунти. Јер ја сам се била одлучила да могу сама да се отиснем у свет ако дока-