Srpski književni glasnik

416 Српски Књижевни Гласник.

Сер Хари (гледа је укочено). Ала си ме ти морала мрзети.

Кејш (смеши се на ту детињасту реч). Ни најмање — кад сам видела да има пута и начина да из тога изађем. Од тада сам те посматрала с осмехом, Хари; и чак ме те је било жао, јер сам видела да не умеш да се спомогнеш. Успех је злокобан дар.

Сер Хари. О, хвала, молим вас.

Кејш (мислећи, драги моји пријатељи, можда на мене и на вас) Да, и неки од твојих пријатеља који су имали највише успеха знали су за то. Један или двојица од њих изгледали су врло жалосни понекад, као да су мислили да би можда још и дошли до нечега да нису имали толико успеха.

Сер Хари (кога грози ругање светињи). А сломљена гомила. људи међу којима живиш сада — шта су они но људи који су покушавали да успеју, али су пропалиг“

Кејш. Тако је; покушавају, али не успевају.

Сер Хари. И никада неће успети.

Кејш. Неће. Сироти — тако их зовем. Сирота — тако они зову мене. То нас одржава човечним. Зато ми никад нису ни досадни.

Сер Хари (синтетички). Тхе! Кејт, кажем ти, достићи ћу чак и до пола милиона.

Кејш. Уверена сам да хоћеш. Почео си се гојити, Хари.

Сер Хари. Не, нисам,

Кејш. Како се зваше онај дебељко, чича, што би увек заспао при вечери код наст

Сер Хари. Ако мислиш на Сер Уилиама Краклиа —

Кејш. Да, то је он. Сер Уилиам ми је био оличена слика великог успеха. Имао је толико успеха да се силно угојио, и кад би сео на столицу, сео би овако (скрсти прсте на трбуху) — као да је држао свој успех пред собом. Ето, зато и ти радиш, Хари. Стећи ћеш то, и пола милиона у исто време.

Сер Хари (који је, нема сумње, био стрпљив). Молим те, одлази из моје куће.

Кејш (облачи своје рукавице: Боже, ала су прљаве!) Али немој да одемо у љутини. Шта мислиш, Хари, како изгледам сада кад ме поредиш са оним тупавим, непокретним створењем што се возало у твојим постављеним колимаг

Сер Хари (мајсторски). Не сећам се како си изгледала. Само знам да не би могла ни свећу да принесеш садашњој Лејди Симс.