Srpski književni glasnik

СЕОБА ДУША.

Ја верујем, драги, у сеобу душа, јер те волим и не верујем да ћемо се икада растати.

Ако твоја душа буде у високом и снежном врху планине, моја ће бити у облаку који вечито обавија врх и увек се игра око њега.

Ако твоја душа буде у мирном речном огледалу, моја. ће бити у врби која се наднела над воду и вечно се огледа. у њој.

Ако моја душа буде у виткој јели брдској, твоја ће бити у смелом соколу који се на јели одмара и са ње лети у смеле кругове лова.

Ако моја душа буде у немирном таласавом мору, твоја ће бити у галебу који крстари над морем и храни се из њега.

Увек ће наше душе бити спојене; и, када буду стигле до степена те болне среће да станују у телима људи опет, тада бих била срећна да моја душа буде у мајке а твоја у детета њеног, над којим ће брижна мајка бдити највећом љубављу на свету.

БОЈАНА РАДОВИЋ.