Srpski književni glasnik

КУЛТУРНЕ СЛИЧИЦЕ ИЗДУБРОВНИКА СРЕДЊЕГА ВИЈЕКА.

О Дубровнику се је код нас у задње вријеме много писало, а то је Дубровник и заслужио, јер је он на књижевном и научном, те у опће културном пољу, најсвјетлија слика из наше прошлости. Али што се пише о „староме“ Дубровнику, то се готово увијек тиче Дубровника из „новога доба“, дакле од ХУ вијека амо, откада се је наиме почео истицати баш на књижевноме и научноме пољу, док се много мања пажња поклања још старијему Дубровнику какав је био и како је живио у средњему вијеку, када му нијесу разносили, име ни по нашим ни по туђим крајевима Држићи и Гундулићи, Геталдићи и Бошковићи. Што се пише и говори више о Дубровнику из новог доба него ли из средњега вијека, узрок је и то што о новијему Дубровнику имамо више приступачних извора него ли о старијему: за средњи вијек наиме немамо него неколико, готово самих мршавих описа, а уз њих доиста приличан број већ публикованих повеља, које нам у истину лијепо служе за политичку хисторију Дубровника, али нам врло слабо осветљују његов унутрашњи живот и културне прилике у којима се је он развијао. Специално за ту другу страну дубровачке хисторије, обилат су и поуздан извор тек књиге државнога дубровачкога архива са записницима сједница вијећа што су управљали малом републиком, с тестаментима, тужбама и пресудама, и т. д. Особито су важни записници вијећа — великога, у којему су сједала пунољетна властела и стварала законе, — умољенога, које је било као сенат (а касније се тако и звало), те на темељу тих закона издавало потребите наредбе, које је извршивало мало вијеће с кнезом (као предсједником републике) на челу. На жалост, књиге дубровачког архива не иду даље од краја ХШ вијека, па тако о унутрашњему животу Дубровника од средине ]Х ви-