Srpski književni glasnik

У

Културне Сличице из Дубровника Средњега Вијека. — 435

кому Дубровчанину још данданас најмилија забава била је свечаност св. Влаха, дубровачкога заштитника. И њу нам Диверсис описује, по чему излази да се је у ХУ вијеку нешто друкчије славила него ли данданас. Главни је дио свечаности била и тада процесија, али док у наше доба иде око свега града, тада је ишла само око столне цркве; свећеници су и тада носили свете моћи, на челу им архиепископ, а пред сваким свећеником је ишао по један властелин (пред архиепископом је ишао кнез) или угледнији иностранац, а за сваким опет по један млади властеличић који је некад шибицом тјерао људе да не дирају и не љубе св. моћи, али у Диверсисово доба људи су се задовољавали да се свијећом дотакну моћи: било је дакле у ХУ вијеку више смисла за хигиену него ли сада када се допушта да стотине људи један за другим љубе св. моћи. Према данашњему обичају двије су се ствари пометле: на дан свечев кнез је позивао у своју палачу послије подне омладину обојега спола на весеље и игранку, а каткада су још момци јашући гађали копљима у сребрне прстене, па ко би трипут прстен копљем однио, тај би га и добио. Свети Влахо је била права дубровачка народна слава, па је зато већ г. 1190 три дана прије његове свечаности и три дана послије ње могао слободно долазити у Дубровник и у њему бити свак који је побјегао из Дубровника, или што

је нешто скривио закону или што је некому дужан, то. је

„проштење“ г. 1453. продужено на седам дана прије и послије свечева дана, само што је г. 1312 укинуто за убојице. На ту свечаност су се сакупљали не само сељаци из дубровачке

области него и из сусједних крајева; шта више, босанска су

господа и слала своје људе који могу допринијети опћему весељу; тако је г. 1422 босански краљ послао за тај дан у

Дубровник неке лакрдијаше и свираче, а г. 1430 велики вој-

вода Сандаљ своје свираче. — Од осталих црквених празника с којима су у вези народни обичаји, биће добро да се зна да су (г. 1272) на бадњи дан поморци и морнари доносили

бадњак кнезу и налагали та веселећи се, астон тих за ток дари-

вао; што су баш морнари то чинили, каже колика се важност

давала поморству у староме Дубровнику.

Иначе музика и друге лијепе умјетности играју у Дубровнику средњега вијека малу улогу: често се спомињу само опћински трубачи, који су свирали и код забава (код свечаности

28%