Srpski književni glasnik

436 Српски Књижевни Гласник.

св. Влаха и код свадби), а и код спровода; ваљда је за забаве узет г. 1423 у службу један свирач гитаре и харфе, док су г. 1449 три француска пјевача узета без сумње највише за пјевање у цркви. То су све били плаћени људи, па се властела нијесу смјела бавити тако „ниским“ послом, те је зато један Гундулић осуђен г. 1490 на мјесец дана тамнице, јер је једном трубио! У ХУ вијеку се спомињу и неки сликари што су радили у Дубровнику: г. 1408 дат је стан сликару Милошу (дакле Србину !); г. 1421 и 1423 био је у дубровачкој служби сликар Блаж Трогиранин, а г. 1425 опет је дат стан сину сликара Стојка (опет Србин!), да може наставити очев занат. Какви су то сликари били и што су сликали, из споменика се не види — можда су, ако не искључиво, а оно понајвише, сликали само собе и кућни намјештај; прави је сликар био на против мајстор Ловрјенац, којему је сенат г. 1489 допустио да у једној опћинској кући слика велику слику за, столну цркву.

Од осталих умјетника требало би још говорити о архитектама, који су градили у Дубровнику неке знамените зграде још у средњему вијеку, али у томе погледу не бих могао изнијети ништа ново, јер је о старим дубровачким зградама и њиховим градитељима већ много писано. С истога разлога нећу говорити ни о дубровачким научницима и пјесницима који су живјели и радили прије краја ХУ вијека, јер је то мајсторски учинио непрежаљени Јиречек. У опће моје „културне сличице“, према томе како су постале, не могу бити и нијесу каква исцрпна студија већ су фрагментарне биљешке којима хоћу само да покажем колико је још важних и интересантних вијести из наше прошлости сакривено у дубровачком архиву, те да је зато скрајње вријеме да се послије дугих седам и више година та богата научна ризница опет

отвори науци. М. РЕШЕТАР.