Srpski književni glasnik

ПОВОДОМ ВУКОВЕ СТОГОДИШЊИЦЕ.

(Крај.) M:

Такав је значај имала, и тако је била цењена Вукова књига у стручној књижевности на страни. Каква је њена вредност у нас, данас2

Очевидно, данас је књига. у једном погледу застарела. Дела која описују савремено стање једне земље застаре убрзо: у Милићевића Кнежевини Србији каже се за Београд да има једну гимназију и две полугимназије. Кад је Вук описивао Црну Гору, она је имала само четири нахије и Брда, а Никшић је био још у Турској. Колико је далеко од нас оно време које Вук описује, види се по овоме. „Ока је меса — каже он за Боку — слабо кад скупља од десет крајцара; двије се кокоши могу у пазарни дан купити за дванаест до петнаест крајцара; по тридесет осушенијех смокава продају се зими за крајцару; вино је око пет крајцара ока“. Али нико, наравно, и не тражи данашњу Црну Гору у Вукову спису, и ја сам ове живописне податке навео само „сјећајућ' се љепшијех времена“, и са појмљивом жалошћу што су она прошла.

Међутим, ондашњу Црну Гору Вук је врло верно описао. Обичан читалац можда то неће довољно видети, али онај који је ближе упућен у овај предмет може се стално изненађивати колико је ствари старе Црне Горе Вук успео да додирне и обухвати. Он нпр. каже: „Зато су 1832—33 године, кад је стари владика био умро а нови још непосвећен, довели много такве дјеце једноме владици из Србије, који је случајно дошао у Црну Гору, да их запопи“. Он не казује имена томе владици, али ми знамо да је то био ужички епископ Нићифор, о којем говоре акта из 1832 и 1833 у нашем Државном Архиву; и иначе се зна о њему. Кнез Милош грди тога владику: „Ја сам га, каже, из манастира, из шуме, из дивјачи и непознанства извукао“, а он је сад неблагодаран;