Srpski književni glasnik

Поводом Вукове Стогодишњице. 445

сви и свуда, који је имао да буде увод у књигу (раније смо о томе помињали), није штампан. Г. Стојановић даје невине разлоге за то, а ја држим да је то могло бити учињено с обзиром на данашње политичке прилике; бојазан је ваљада била да то не произведе рђаво дејство при изузетно развијеној племенској осетљивости нашој, нарочито како је С. К. Задруга ту ангажована.

У једној својој енглеској књизи, Д-р Богумил Вошњак нашао је да је Вук у том свом чланку „заступао гледиште да су сви Југословени Срби и да говоре српски“, и да је тиме „одрицао да Хрвати постоје“; он га ту још пореди с Антом Старчевићем који је одрицао егзистенцију Срба и „био уверен да су сви Југословени само Хрвати“.

Ја држим да је паралела крајње неумесна, и да је Вуков чланак схваћен натрашке. Вук је очевидно ишао само за истином, и рекао ствари у том чланку с оном истом брижљивошћу према њој као у целој књизи о којој говоримо. Наслов Срби сви и свуда није метнуо као девизу, 'Симбол, „гесло“ за тобожње освајање и ширење „велико-српске“ идеје, него је тиме хтео да каже да хоће да пише о Србима и то о свима Србима и свуда где год се налазе. Садржина чланка прост је опис већине крајева наше земље и народа у њој, с једном завршном рефлексијом о „вишој класи нашег рода“, т.ј. 0 интелигенцији која се туђи свога порекла, и с прилозима где је говор о разликама диалеката и наводи из старих књига. Све данас није како је Вук онда писао, и Хрвата има и тамо где је он метнуо само Србе; данашња филологија шири круг Хрвата ван чакаваца и кајкаваца; може бити да би етнографи и филолози и другом чему у чланку забавили, али то ништа не може говорити против Вукове објективности, нити може послужити као потврда оцени и тумачењу које је дао Г. Вошњак.

· Додајмо да је Г. Вошњак на крају рекао како је Вук „ипак у ствари заступао идеју јединства у свом чланку, и ако

у сувише екстремном облику“. ПАВЛЕ ПОПОВИЋ.