Srpski književni glasnik

АНКЕТА О СРПСКО-ХРВАТСКИМ ОДНОСИМА. (IX)

На Ваше питање, на који би се начин све већа подвојеност између Срба и Хрвата потпуно отклонила, част ми је одговорити да први услов налазим у споразуму за Устав; истом онда биће отворен пут за плодан заједнички рад у питањима дневне политике, као и у 'области културе.

Ево што је соттштих орто Хрвата о Видовданском Уставу:

Устав је дјело српскога блока, како је право рекао Г. Протић.

Устав је протурила влада под геслом централизма, а у суштини против Хрвата, како је потврдио у Скупштини Г. Јоца Јовановић.

Устав се може само онда разумјети, ако се схвати као свијесна и намјерна негација политичког програма било које хрватске странке. Намјесто народне суверености, дочекасмо самоубилачку Уставотворну Скупштину и застарјелу формулацију о државним властима; мјесто најширих човјечјих и грађанских права, штуру реакцију (за четовање против Хрвата, рекао је Г. Јоца Јовановић); мјесто слободне сагласности и равноправне воље, надгласавање најобичнијом скалупљеном већином; мјесто децентрализације (почевши од конфедерације па све до аутономије), крути централизам; мјесто самоуправе, бирократски режим. Иначе преко реда попустљив, Устав само према Хрватима показује апсолутну безкомпромисност и фанатичан радикализам.

Повенуо је најфинији цвијет српскога Устава: најшира грађанска слобода и снажан парламентаризам.

Хрвати не одустају од закључка хрватскога сабора од 99 октобра 1918 год., по којем се Устав има донијети унапријед одређеном квалификованом већином која потпуно заштићује од свакога мајоризирања, за државу основану на