Srpski književni glasnik

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 453

Факат јест да ми у питању народног јединства стојимо данас горе него што смо икад стајали, и да је подвојеност између Срба и Хрвата сваким даном све већа. Овај факат сачињава највеће разочарање код нас, омладинаца, који смо с питањем народног јединства и уједињења давно пред рат били на чисту и носили га у души као аманет.

Док га је омладина носила кроз борбу и невоље, био је тај аманет и светао и неокаљан, а у историјском часу остварења пригрлише га и истргоше јој га из руку они који никада нису ни мислили на њ, а камо ли радили и страдали за њега; ови га бацише у блато и упрљаше — јер нису имали љубави за њ, и од тада све је пошло наопако.

TKO je свему томе кривг сувишно је испитивати и утврђивати, кад је криваца и одвише, а ви то и не питате.

Како да се подвојеност одстрани и како да се хрватско питање решиг

Неозбиљно је тврдити да хрватско питање не постоји, јер је то политика ноја. Оно се је данас испољило као најважније државно питање, јер док једни граде, а други руше, наша заједничка кућа неће никада под кров.

Ударају се темељи држави — они треба да су јаки. Јаки ће бити ако их будемо сви заједно постављали; а да то учинимо, треба да се споразумемо.

И сад долази оно што је нама омладини најтеже: компромис. Ми бисмо срећни били кад би се све дало једноставно нивелирати, све запреке одстранити и створити један хомогени народ, једна хомогена држава, једна хомогена свест, једном речи — организам у коме би сви делови једнако јдраво функционисали.

Али кад нас је тужно искуство за ове три и по године заједничког живота убедило да је немогуће постављати на тај организам захтеве којима он није дорастао, да је немогуће главом кроза зид, онда — треба стати и треба обићи стазу, да би, и ако дуљим путем, ипак дошли до циља.

Имајући стално у виду једну јединствену државу и водећи. рачуна о њеној целини, мени не изгледа страшно ни ревизија устава, ни многе друге ствари којима би се изишло у сусрет незадовољницима, који нам иначе укочише државни живот.

Практички, како да се до тога дође Компромис треба да прави онај који је јачи, и који је у стању да га прави и