Srpski književni glasnik

460 Српски Књижевни Гласник.

Стил Г. Јанковића је јасан, коректан и отмен, и његову озбиљну углађеност и јасноћу не ремети одвећ ни она мало намерно небрижљива интерпункција која по негде пада у очи.

В. ЖИВОЈИНОВИЋ.

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

ПЕТА ЈУГОСЛОВЕНСКА УМЕТНИЧКА ИЗЛОЖБА У БЕОГРАДУ. и (у Објективни натуралиста, као што је био Курбе, полази од пластичког облика предмета, с којим се упознаје из близине, ставља га у однос према другим предметима око њега држећи се строго природног реда, израђује потпуно детаље, као да намерава дати дупликат свакога посебице, и тако прво · црта и моделује слику, у сразмери и у перспективи, и тек је онда ставља у тон и даје јој боју. Он се ослања више на тактилно искуство стварности, тако блиско колективном, него на визуелно. Он само ово искуство пред природом дуго освежава и моћније проживљује него други, и зналачки слика. Али за њега светлост, односно осветљење на слици, и боја, није никада била у толикој мери израз стварности да би се хтео послужити искључиво њеним ефектима у своме сликарском поступку. То је, као што смо већ напоменули, учинио Едуард Мане. И ако у почетку и сам објективни натуралиста, Мане врло рано напушта метод моделовања пластичне форме. Светлост и боја привлаче његову пажњу. Он једно за другим уноси у своје сликарство, прво контраст светлог и тамног, затим контраст основних, локалних боја, истина све ово још виђено у духу колективног искуства — „објективно“. Он се међутим брзо даље развија, те потпуно мења свој однос према предмету који слика. Он, после седамдесете прошлог века, напушта метод дугог остајања пред природом с једним истим формулисаним колористичним искуством и с једном истом сликарском мишљу. Природа је вазда у покрету, она се мења. Уметник, са своје стране, такође непрестано се мења. Стога природу треба схватати брзо, у тренутку, у покрету, ако желимо бити истинити. Најмоћнији фактор покрета у природи, коме дугујемо у исти мах и могућност виђења, јесте светлост. Сунце, светлост и боја, у којој се све блиста, прелива, трепери, условљава својим тоновима, покретима и вибрирањем изглед наше визуелне стварности. Пластична форма, наше искуство тактичког чула, то је стварност скулптора. Сликарска стварност, то је наше искуство чула вида, то је боја, односно тон. Пластична форма по себи више не постоји, већ