Srpski književni glasnik

462 Српски Књижевни Гласник.

француских пленериста, и. њему благодарећи, у главноме, ми смо добили неколико сликара пленера који су, што је. најважније, остали субјективни натуралисти. На овој изложби немамо радова прве тројице, што искрено жалимо. Али Весел је изложио неколико својих радова. Мурат је послао своја два рада, и Изложбени Одбор је имао врло срећну идеју да изложи два изванредна пејзажа Надежде Петровић и два пејзажа Косте Милићевића. Уз то видимо у одељењу Друштва Ликовних Уметника из Љубљане радове Тратника, Матеје Стернена и Ивана Вавпотића, који се, у три разна правца, удаљавају од првих словенских субјективних натуралиста, али који су ипак ближи њима него ма коме другом југословенском уметнику. |

Пејзажи Надежде Петровић на овој изложби, нарочито

онај с изгледом села, могу чинити част нашем сликарству.

Они су колористички необично снажни и изразити, они су толико конкретно, толико динамички и непосредно схваћени "да чине један велики скок од првобитног пленерног сликања 'у динамички експресионизам. Надежда Петровић, и ако не живи већ од 1915, још је наш најнапреднији пленерист, и један „од наших најнапреднијих уметника у опште. — Стернен је, као многи минхенски ђаци, пленеристички начин гледања хтео да споји са широком минхенском техником малања. Он при томе није пао у манир, али није успео ни да дође до свога начина, још мање до свога стила. У еваком случају његова Магдалена је врло успела колористичка сликарска студија. — Тратник у ствари није пленерист, и ако слика светлим OOјама. Он прво створи на платну један формално неодређен, колористички пријатан план, из кога, као из неке обојене, покретне магле, ваја гвоје фигуре. Ово је очевидно његов манир. Ипак „Лина изазива јако допадање својом тонском деликатношћу и својим пријатним бојама. — Коста Милићевић је изгледа највећма везан за природу, највише натуралиста међу уметницима о којима смо сада говорили. Али и он се удаљава од правог пленера једног Манеа или једног Грохара. На путу ка неоимпресионизму, он долази до једне технике широких квадратних и правоугаоних колористичких мрља, што у осталом не спроводи консеквентно, помоћу којих

даје природи коју слика материалнији и структивнији изглед. Међутим, његов. начин посматрања је у главном субјективно натуралистички. — Марко Мурат је наш врло истакнут пле-

нерист. Он има један необично префињен смисао за боју. Он је у том погледу најближи првим Словенцима. Али он се никада није хтео сликарски потпуно определити. Он није хтео постати ни прави пленерист ни импресионист. Њега је стално мамила композиција с поетском садржином, то јест сликарство фантазије. Али он се ни у овом погледу није могао

потпуно одлучити, јер га је његов смисао за свежу, природну,

O OI CC o CC вадио