Srpski književni glasnik

464 Српски Књижевни Гласник.

квалитета. Оне се сада налазе у Загребу. Бецић и Краљевић су касније били у Паризу. Краљевић се у Паризу нагло развија, нарочито као цртач и илустратор. Као сликар, он није био у стању да напусти свој врло елегантни, мало превише мекани, у неким случајевима чак болешљиви начин тада већ застарелог Манеовског сликања ране периоде. По своме повратку у Загреб он чини знатне напретке и даје низ слика несумњиве сликарске вредности, такође у духу раног импресионизма. Али и Краљевић прерано умире, у доба пуног формирања. Бецић је учинио највеће одступање од првобитног правца рада ове тројице другова. Прво, он се у Паризу, под утицајем еволуцирајућег импресионизма, чак и под утицајем Сезана, за кога Краљевић није хтео да чује, колористички знатно развио. Друго, он је учинио један корак у назад ка

објективном натурализму у схватању природе, свакако сле-

дујући своме снажном, рустичном темпераменту, што се показало само као корисно по његов даљи развитак.

Међутим, два поменута покојника, Рачић и Краљевић, извршили су на загребачки сликарски подмладак нарочит и врло велики утицај, већи него што је то учинио ма који од старијих загребачких сликара. Они су помогли и једном своме вршњаку, Љуби Бабићу, да се лакше ослободи сликарске

надри-монументалности у коју је био пао, тренутно и као

врло млад, под утицајем Мирка Рачкога из онога времена. Бабић је на ову изложбу послао само један рад, Распеће. Од времена које напоменусмо до ове слике, велике уметничке културе и техничке усавршености, Бабић је учинио читав низ напора и дао велики број радова. Он може бити задовољан самим собом. Он је не штедећи се црпао из себе. Необично немирна темперамента, вишеструко обдарен, комплексан баш као сликар, он није створио један свој начин рада, кога би се у главном држао. Он се често мењао, и скоро увек на интересантан начин. И стога нам тешко пада да га ближе дефи-

нишемо, нарочито када се налазимо пред само једном његовом

сликом. Он није ни натуралист, ни импресионист, ни експресионист, у правом смислу речи. Он има нечега романтичног у себи, али нема храбрости да говори језиком романтичара. Он је често и у сликарству гравер, као што је по некад у гравури сликар. Али он је увек озбиљан уметник, зналац, и човек добрих намера.

Међутим млађи, које видимо у великом броју и са доста радова на овој изложби, најприродније су примили утицај Рачићев и Краљевићев. То су Миливој Узелац, Вилко Гецан, Маријан Трепше и Јарослав Кратина. Они су пошли од субјективног натурализма, схатајући га сваки на свој начин, свакако више подлежући утицају Краљевићевог елегантног, монденског артизма него Рачићевог озбиљног сликања, ду-

боко искреног и донекле строгог. Они су се брзо развијали,

и