Srpski književni glasnik

Уметнички Преглед. : 465

добијајући сопствене индивидуалности. — Узелац је најгипкији, технички најспретнији и најплоднији. Он је данас једна уметничка снага у нас. После свог бављења у Паризу, он се слободно манифестује више као сликар живота који се њему свиди, као илустратор, него као сликар основних сликарских вредности и изражаја боје и форме. Он је, с једне стране, врло · монденски сликар, те је по тој црти најближи Краљевићу и неким француским сликарима ове врсте, а с друге стране, у његовом избору предмета осећа се утицај сликара Монмартра, нарочито Тулуз. Лотрека. Уз то, Узелац је у своју палету и у свој сликарски поступак унео прилично елемената сликарства које се појављује тек после импресиониста и после Сезана, трагова кубизма и експресионизма. Али све ово је тек моде ради. У ствари, Узелац је импресионист с јаком тенденцијом ка илустрацији. За прво тврђење нека нам послужи као пример Скица, у акварелу, а за друго слика У природи, обе са истим предметом. Као чист илустратор он је, чини нам се, изванредан, и у нас можда најбољи. Еминентан цртач, добар сликар, духовит и пун укуса, Узелац има све услове да се даље развија. Вилко Гецан је такође учинио један неочекиван брз и велики успех. Чисто сликарски говорећи, можда осетљивији и скрупулознији од Узелца, он је у исто време и компликованији а и тромији од овога. По врло успелим сликама Нове весши и У ћелији, које су нас већ као врста веома обрадовале на овој изложби, очевидно је да Гецан није потпуно раскинуо са традицијама, нити да то мисли чинити. Известан дух еклектизма веје из ових слика добро компонованих, добро сликаних, добро цртаних, извесна живост и ведрина духа и извесна необичност сликарског поступка тако блиска оној једнога од најинтересантнијих сликара у опште, Оноре Домијеа, последњег романтика и можда првога објективног натуралисте. По симпатијама за Домијеа, и за Штанце (нарочито за Гоју), Гецан се приближава Бабићу. То се види и из Поршреа К. (Кљаковића). Велика способност карактерисања и сликарског упрошћавања се јасно манифестује на овој слици, и известан једва осетан тон ироније. Акш нам се мање свидео, јер је суво, ненадахнуто сликан, и јер није у њ унето довољно посматрања, кад је већ натуралистички схваћен. Гецан је такође обогатио своју палету и свој начин новинама које нам је донело сликарство после Сезана, али он је то учинио са врло строгом цензуром. И он је у ствари импресиониста с извесним експресионистичким тенденцијама. У сваком случају Гецан је превасходио сликарски дар, снажан и способан за усавршавање, и ми имамо пуно разлога очекивати од њега велики развитак и значајна дела. — Маријан Трепше је осетно мање сенсибилан од прве двојице и мање чист сликар, нарочито од Гецана. Његови „Љубавници представљају једну велику, широку сликарску продукцију, лако дату у једном