Srpski književni glasnik

466 Српски Књижевни Гласник.

замаху и технички савладану, али очевидно без јачег удубљивања било с натуралистичког, импресионистичког или експресионистичког гледишта, и без нарочитих сликарских вредности. Интересантно је погледати колико ова слика има живе боје и колико је ипак колористички оскудна. Трепше је велики техничар, нарочито добар цртач, с јаким илустраторским способностима. — Али Јарослав Кратина, кога смо уврстили у ову групу младих загребачких сликара, више стога што је у Загребу студирао и“ што га са сликарима о којима смо сада говорили везују заједничке мане у сликању (често редак, жидак, недовољно материалан и недовољно чист тон), по своме уметничком схватању се донекле издваја из овога друштва. Он очевидно жели да остане сликар, чист сликар, колориста и мајстор тона. То се јасно види на његовој слици

Три грације. Пред овом сликом, која није технички савладана, ·

која је, за обичну публику, прилично слободно схваћена и стога неприхватљива, виђали смо несумњиве незналице, од којих се ни у ком случају не би могло очекивати неко разумевање, где застају. Питали смо их не бисмо ли што дознали. Нису знали ништа рећи. Али када смо им скренули пажњу на ону добро виђену и фино спроведену скалу широких и лепих тонова од круне дрвета, испод кога су грације, до земље доле, они су весело одобравали, као неко коме је пукло пред очима, како се то каже. Заиста Кратина, и ако мало и неизрађен, показује еминентне сликарске способности : он је изгледа рођени сликар. Каква спонтаност у руковању кичицом, каква ниансираност у тоновима и у бојама, његове истина још прилично пригушене палете! Кратина је поред овога с много укуса искористио најмодерније тенденције. Он је упростио површине, продубио даљину, подредио контуре покрету маса, једном речју успео да савремено сликарски осећа и мисли.— На овоме месту поменућемо Златка Шулентића по његовој слици Мој ошац. Шулентић је потпуно слободан од утицаја Рачићевог или Краљевићевог. Њега није био дохватио ни импресионизам Манеов. Судећи по слици /Лој ошац, он је био пошао путем сезаниста, после некако преживљеног пленера. И према томе,

он би имао касније доћи на ред, међу експресионисте. Али он се, изгледа, тргао и пошао уназад. Пречанин добровољац то довољно јасно показује. С друге стране, сликари групе о којој смо сада говорили, у својим најнапреднијим покушајима ближе се стадиуму на коме се Шулентић налазио радећи слику Мој ошац. Ово нарочито важи за Кратину, стога овде помињемо Шулентића. Слика Мој ошац је врло успела својом

једноставношћу сликарског поступка, хармонијом апартних, искрено виђених боја, упрошћеношћу форама, и нарочито ср-

дачном интерпретацијом старца са шалом преко леђа и са кишобраном у руци. •