Srpski književni glasnik

474 Српски Књижевни Гласник.

Ми ћемо се пре свакога корака споразумети са: нашим савезницима, али нећемо да се одречемо никаквих права које нам даје уговор. Ми не можемо ићи За онима који предлажу измену уговора. Уговор је ту, рђав добар, ту је, то је француски закон, и ниједна га влада не може изменити. Ако хоћемо да мењамо један недовољан уговор, онда треба да се споразумемо са свима онима који су уговор правили... Пореметити Версаљски Уговор, то је оборити и уговоре Сен Жерменски и Тријанонски. Кад нам уговор даје право на санкције, ја нећу допустити да се оно смањује. Немачка је обећала неке реформе, а не извршава их. Ми смо предвидели и војничке и економске мере, као што су проширење окупације, узимање новаца из каса немачких банака, експлоатација фабрика и шума... Нама ће требати скоро новац. Ако Неманка не пожури да плати, ми ћемо морати прибећи крајњим мерама... Прва мера коју треба предузети јесте организација контроле над немачким финансијама. Ако Немачка не прими. контролу, утврдиће се да она не држи реч намерно, и савезници морају заједнички или одвојено употребити санкције; у томе погледу то је питање за Француску питање живота и смрти. Француска хоће да живи; она не жели туђу пропаст, али неће да се Немачка на њену корист обогаћава“. — Остављајући на страну колико је гледиште Француске оправдано с обзиром на општи положај у Европи и у свету, јасније и чвршће се није могло говорити о правима Француске, о њеним одлукама ако Немачка не изврши уговорне обавезе из Версаљскога Уговора о миру. ИНОСТРАНИ.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — САСТАНАК НА ИЛИЏИ.

28 и 29 јуна један ужи круг јавних радника, одлучних заступника српско-хрватског народног и државног јединства, Срба и Хрвата из Хрватске, Војводине, Србије, Босне и Херцеговине, Далмације и Црне Горе, одржао је, на позив сарајевског Народа конференцију на Илиџи на којој је расправљано о садашњем стању српско-хрватског спора као и о начинима на које би се спор могао решити. Конференција је била састављена из личности из активне политике и јавних раденика ван странака.

Ово су закључци који из расправе на конференцији излазе.

У погледу узрока сриско-хрвашског спора. — Поред супротности које долазе из саме природе ствари: деобе нашег народа у српско и хрватско племе, живот у једној држави донео је извесну заоштреност односа између Срба и Хрвата која се могла избећи, или бар јавити у блажем облику. Да