Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 475

при изграђивању заједничке државе нису примењени погрешни методи, спор српско-хрватски не би имао садашњу жестину и не би захватио тако широке слојеве народа. Органи новостворене средишне власти, 'место постепеног ширења своје надлежности у мери у којој створе апарат способан за вршење нових функција, узимали су у своје руке послове покрајинских власти пре него су били у стању да их изводе. Пренагљена централизација, започета одмах по уједињењу, убрзана је Видовданским Уставом. И тако је разграђивање покрајинских управа, пре него је било осигурано функционисање нове државне управе, проузроковало дезорганизацију власти. Резултати које би произвео већ и сам централизам као управни систем, погоршани су духом у коме је он примењиван. Злоупотребљујући парламентарну владу, радикално-демократски режим проширио је утицај владајућих партија на читаву државну управу, или још тачније речено: поделио је читаву државну управу, као искључиво право искоришћавања, између

присталица. владиних странака. То је партизанство, — нарочито кад је уз партијску корупцију дошла и лична корупција, — изазвало код народа неповерење према новој држави.

А како су у радикалној и демократској странци, особито на положајима од утицаја, заступљени у првом реду Србијанци, то се у покрајинама ван Србије, а нарочито у Хрватској, партизанство управе почело осећати као превласт Београда и Србијанаца, и стварати једно расположење против Београда и Србије, чак и ван граница Банске Хрватске.

За садашње стање српско-хрватских односа, са радикалнодемократским режимом, кривицу дели Хрватски Блок. Хрватска радикална опозиција, сједињена у Хрватском Блоку, искористила је и злоупотребила племенску осетљивост, која би у Загребу и око Загреба и иначе постојала према држави створеној под руководством Београда. Организујући се на чисто племенској основи, под паролом „сви Хрвати, на окуп“, Хрватски Блок распаљује пламенске страсти. Својим недоласком у Парламент и затварањем у јалову политику „пасивне резистенције“, дајући своме отпору по навици из времена нагоде са Мађарском облик државно-правних изјава, Хрватски Блок одузима себи могућност сарађивања са српским опозизионим странкама, па према томе и могућност утицања на организовање заједничке државе.

У погледу начина да се српско-хрвашски спор, ако не ошклони, оно ублажи. — С погледом на осећање нужности заједничке државе Срба и Хрвата које постоји у народу, опстанак те државе је ујемчен, али њено даље изграђивање захтева пре свега споразум са Хрватима. Тај споразум, међутим, предпоставља ревизију у децентралистичком правцу Видовданског Устава, са чијим централизмом Хрвати се не могу помирити. Да би се споразумевање између Срба и Хрвата