Srpski književni glasnik

Белешке. 477

дуровићеве поезије, појава ове књиге може да буде само разлог да јој се обрадујемо. У исто време, она нам изазива сећање на сву буру којом је у нашој критици била дочекана, и сугерира идеју да ипак на крају крајева све постане обично,

разумљиво и нормално. M. B.

„Краљевић Марко“ (збирка 220 песама и 90 приповедака народних; средио Ср. Ј. Стојковић; издање Друштва Св. Саве). — У ову врло велику књигу уложено је много труда и студије. Уредник је искористио многобројна издања која садрже народну књижевност, и пробрао из њих велики број песама епских и лирских, приповедака и пословица. Књига има и увод, у коме се сумарно излажу досадашњи научни резултати о Марку Краљевићу. Књига је, и у оваквом популарном облику, врло занимљива за проучавање традиције о Марку. Она би то била још више да јој је могао бити дат научнији облик. Као популарна читанка, ова књига можда није довољно удешена. Једна мања, у којој би биле само нај-

лепше песме о Марку, била би боља за тај циљ. СМ.

Марија“. — Једна мала сентиментално еротична љубавна књига (писао Петар Нанзен, превео Страхиња Ђорђевић, издао С. Цвијановић). У њој је једна велика и, поред много еротике, једна нежна љубав. Има као неку тезу: жена која воли, и која хоће да је вољена, не треба да је љубоморна, а човек тек кроз многе љубави долази до праве љубави према једној. Компонована просто, без многих намештања, писана са понегде правом лирском емоцијом, прича се, у пркос својих наивности, пријатно дочита у овом прилично течном

преводу. 5...M

„Етика средње мере“. — Овај „напис“, како писац Г. Милош Р. Милошевић, управитељ Учитељске Школе у Јагодини, назива своје дело, врло је занимљив, јер показује како у нас још увек има, чудним начином, људи који верују, и то озбиљно, да могу пронаћи основне законе и начела, „свега живота и развитка“ у чисто формалним општим принципима; тако је Лаза Костић нашао „начело укрштаја“, тако Г. Милошевић налази „начело контраста“. Они тиме врло много подсећају на старе грчке филозофе који су своја начела тражили и симболизирали у разним стварима; али тиме не доказују ни најмање да су осетили филозофску културу данашњице. Што се тиче етике „средње мере“, чудновато је да Г. Милошевић није успео да види око себе, у животу, како је пун интенситет живота у остваривању тежњи упућен на то