Srpski književni glasnik

480 Српски Књижевни Гласник.

нас тешко да ће бити поновљен са убеђењем да ће Хебел као писац моћи наћи додира ма са најужим кругом позоришних посетилаца. Игра глумаца и режија, која се може поуздати у историјско шаренило, у силину сукоба да протури Хебела преко позорнице, тешко ће моћи победити досаду монолога и избећи карикатурално у драмским фигурама. То није успело ни у „Манежу“ овога пута, поред свег труда Г-ђе Марије Вере, Г. Милутиновића и редитеља Надворника. м. П.

Испит Глумачке Школе. — Народно Позориште завршило је свој рад у овој години на Видов-дан, испитном представом Глумачке Школе. Приправници су извели неколико сцена из Шекспира (Хамлеш, Ромео и Јулија, Јулије Цезар), а затим Молиеровог Тврдицу. Неколико талената јасно је испољено, исто као што је показано да се у школи радило марљиво и под руководством способна професора — Г. Михаила Исајловића. У критици су с разлогом учињене замерке језичној страни дикције код ученика и јаком подражавању учитељу, али су те замерке неправедно управљене Г. Исајло- · вићу. Оне би се могле учинити само систему рада у школи, која у наредној години свакако мора проширити наставу и број професора, и особиту пажњу поклонити на језичну страну дикције. У наредном броју С. К. Гласник донеће чланак Г. Милана Грола о раду Глумачке Школе у овој години и о испитној представи.

UM TN JA.

Др. Божидар Прокић. — У Прокићу, који је 6 маја ве год. подлегао последицама једне операције у 63-0ј години живота, изгубили смо једног од угледних представника наше данашње старије генерације наставника и научника. Покојник с родио у крагујевачкој Забојници 1859 г. (11 окт.). Свршио. је нашу Велику Школу и продужио, као државни питомац, студије у Паризу. По струци је био историчар, и држао је : ije еликој Школи катедру средњевековне историје 1892-1905. Fox. 1906 положио је докторат у Минхену. Од 1911 (17 сеп"тембра) па до смрти служио је као директор Државне Ар-. "хиве. Његови се научни радови тичу заплетеног питања 0: Самуиловој држави. Одатле је и његова ваљана докторска ди- сертација: Гле Zusšžtze in der Handschrift des J Skylitzes cod. Vindob. hist gr. LXXIV, MugHxeH 1906. Ha nonaraka CKMMMuHHOJ | хроници у том бечком рукопису, које је Прокић проучио и објавио у овом свом раду, сазнали смо, поред осталога, први пут ; и за право име оца и матере Самуилове. Од Прокића имамо и једну историју источних народа за средње школе (Београд. 1892, превод Га ске апбдце од Ризе! де Сошапеез-а у сарадњи са Ж.М. Милосављевићем), и још по који приложак. Д. Н. А.

73 40 e

Власници, Јован М Јовановић и Владимир Лацковић.