Srpski književni glasnik

480 * -*— Српски Књижевни Гласник.

Изашао је у Броду, и у станичној дворани ударио о свирепо јаукање неког сељака кога су окрали. Но нико се није мицао. А сељак се пресамићивао у кичми као да се некоме клања, и кроз труле зубе избацивао дуге крикове, као у непознатој мочвари залутала птица.

Првих дана му је посао ишао тешко, јер је био опасан. А он је још био болестан. Најпре је дуван пребацивао лађом, преко Саве, али се могло радити само за мутних ноћи кад царински стражари не виде циља. После је нашао помоћника у железничарима, с којима је заједно пио и ишао у јавне куће. У вагону је лежао потрбушке и извлачио се из њега на свакој станици. И није нимало дрхтао. Мислио је на ровове, на дане у комори, на обешене, и с осмехом се светио међу стотинама других који су као и он подривали осетљиве основе државе, у спокојном себезадовољењу. Знао је да горе, далеко, путују измучени Руси, да се на Дрини светле комите на вешалима као успламтели путокази у ново, мислио је на Видов-дан и терезинске казамате, и слушао како му у срцу певају црне, осветљиве страсти као кукавице у глувим гајевима.

Тако је прошло једно лето, једна јесен и једна зима. Тада — знао је — Албанија је већ била прошлост. На Виду су се сушили живи костури. Море је било румено, слано и горко, а видици су само још више продубљивали пучину, у бесконачност. Драгош је мислио на њих, и на црне чемпресе изнад којих лепршају бели орлови.

Ш

У Сарајево су се враћили . усплахирени мухаџири, клепетале кундуре и њихали се чохани турови. Буле су се тужно осмехивале на стару калдрму. По снежним крововима претрчавале су изгладнеле мачке. Сунце је, непомично, горело у магли на бледом небу. У свим прозорима се сијала ћелава ћесарева глава, крути Вилхелмови брци као свињчеве чекиње

и пијано Мехмедово лице као надут мехур. На кућама су се виле црне и жуте крпе, и црвене, беле и плаве заставе, а у

кафанама су официри, стојећи, певали „Вахт ам Рајн“ и по зидовима, између насмејаног Гамбринусова лица, у луку гмизали чежњиви натписи „Гот штрафе Енгланд“.

А Драгошу су биле досадиле јавне куће и уличне девојчице од четрнаест година с поквареним очима чији су

и 4 A