Srpski književni glasnik

494 Српски Књижевни Гласник.

или кад се нашао на улици и морао да оде у Брод да криомчари дуван у Нови Сад и да са Жидовима претвара аустријске новчанице у румунске леје. Није поимао како има тако страшних веза у животу које се не могу ничим прекинути осим лудом смрћу. Није хтео брака, јер није хтео дугих веза; није веровао у љубави, јер је осећао да је у њима све само чулно опијање, а сад, кад је прошла варка страсти, он је ипак био везан, и морао је да мисли на жену којој је учинио лепих тренутака и које је требало такве оставити у сећању. Но на њих се, чудном случајношћу, опет надовезивао живот, и овај нови чвор је бескрајно болео. |

Шта су они, мислио је он, могли једно другом дати више од оног што су дали Најлепше је било прошло; најчулнија сенсација је постала неповратна. А ипак су се настављале жалосне, траљаве везе, да ли посредством детета или неодољивошћу друштвеног закона, а настављале су се да избледе потпуно њену невиност и румену радост њених очију претворе у пакосно вребање.

Шта су они, мислио је он, могли учинити једно за друго више од онога што су учинилиг Ту је већ била као прошлост сва запенушена страственост два тела која су се згрчила у клупко; ту су били најдубљи пољупци и најнадраженији мириси, и најлепше небо које су имали за најстрасније ноћи. Али сад је долазио стари ћурчија и хитао попу да огласи веренике, као да се срамота, ако је има, може умирити венчањем, и као да је у опште срамота волети се дотле докле се може. Шта се све то тиче Бога2 Он је рекао: Волите се и множите! Шта се то, дакле, тиче Богаг

Шта су они, мислио је он, могли учинити једно другом лепшим од онога што су већ учинили најлепшим 2“ Свако даље везање било је насиље, а свако насиље морало је изазвати сурову реакцију и бол.

Но Цица је, удубљена у јастуке, с недовршеним плетивом покрај себе и напуштеним пеленама, мислила на његов. поглед који је био као поглед у малог, и хтела је да види његове очи да би још једном видела малог. Удисала је мирис крушака које су трунуле по гробовима, удисала маглу која је сличила на чупаве облаке и била тако густа, и сећала се да је то што је сад, могло бити још оне прве ноћи. Све једно.