Srpski književni glasnik

496 Српски Књижевни Гласник.

прштале о огледала. Тражио је нешто у усахлим грудима проститутки, у њиховим мртвим очима, на њиховим длановима ишараним страстима, и искао једну милост у дивљим чардашима маџарске ергеле која је бесно ударала по напуклим цимбалима.

Пролеће га је гушило. Тешка му је била сунчана светлост, неподносив ваздух светлог дана, неиздржива јасноћа дањих видика. Живео је од ноћи као слепи миш, од бесмисленог себезаборављања у оргијама, и љутио се кад би се однекле, с прага свести, јавила мисао о делу сопственог разарања које чини. |

„Ах, кад бих могао да учиним један гест као Принцип! Да се мало протеглим !“ мислио је.

Али се није протеглио, није имао снаге да се, после дугог зевања, пробуди из дремежа, и клео је сопствено срце које је тако кукавичко и себично, и грађански тако скромно и неосетљиво за један свеуништујући пламичак.

Покаткад пред зору, кад се враћао у свој хотел, крв је почињала да дрхти у коленима, а у костима је одједном било хладно као да су потопљене у лед. Кратка омаглица би прошла кроз мозак. Али одмах се јутро насмешило у прозорима, минарета би засјала, бацајући уске сенке на небо, Требевић се надуо као да је испуњен ваздухом, а са зида хотелске собе понудиле би се, из светлог оквира, Цицине румене усне.

Кад би легао на постељу, ова девојка га је мучила својим погледом, чудно испитљивим, који је тражио да сазна да ли у његовом срцу има још мало верности. Бадава би се Драгош окренуо на другу страну. Њене очи су болешљиво сјале, а њена тешка коса је драшкајући дотицала његово измучено лице. |

— А-а, све је пропало! одговарао је он шапатом на њена питања, и у томе што је све пропало, као да је био одговор и на њихово лично удаљивање.

— Остави ме! срдито је шаптао и покушавао да је одгурне од себе. Нема смисла, и онако је све пропало!

Нехотице, он би се заплео у изукрштане мисли и. свађао је теретан биланс својих настојања и страсти, својих полета и својих падања. А рат је по свему ширио своје коштуњаве прсте и све је некако извртао, од најобичнијих љубави правио сенсације, моралне односе стављао наглавачке, исмевао се