Srpski književni glasnik

i 5 « i +

Развитак Вароши у Србији. 509 а у паланкама по 30—50. Куће су биле збијене, у свакој је обично живела само по једна породица. Средином је ишла главна, доста широка улица, којом је пролазио главни пут, обично друм. У њој је била и главна чаршија са дућанима, хановима, механама, кафанама, екмегџиницама и по којом кућом имућнијих грађана. Од ње су се одвајали на једну и на другу страну неправилни сокаци и ћорсокаци са кућама готово из реда сламом покривеним и леђима окренутим на улицу. Све улице скупа изгледале су као лавиринт, у коме се странац врло тешко налазио. Оријентисање је отежавала и једноликост ограда, капија и кућа. Стара запуштена калдрма била је свуда подједнако рђава. По њој су точкови од кола са ужасном лупом и потресом падали с камена на камен, а пешаци су и по сувом времену једва корачали. Кад је блато морало се скакати с једног камена на други, ако се није хтело гацати по глибу до преко чланака. Свуда је била ужасна нечистоћа и ђубре. Чопори паса излежавали су се по њима и нападали пролазнике. Свуда је било опустелих, полуоборених или већ срушених кућа. Џамије су биле разграђене и опале. Око њих су зјапили пропали гробови и порушене чесме. Хришћанске су цркве биле ретке. Ако се по нека била и одржала, била је опала и у бедном стању. Неке су биле претворене у џамије, а неке употребљене за барутане и магазе. Многе су биле са свим у рушевинама. У опште вароши су целокупношћу својом изгледале бедне и у пуном опадању.

Становништво по варошима било је највећим делом турско. Срба је било врло мало, и то трговаца (готово само дућанџије) и мајстора (понајвише ћурчије, терзије, јекмегџије, туфекџије, кујунџије). Још је мање било другог становништва: по који Грк или Цинцарин, обично механџије, по који Јеврејин, Јерменин и Циганин. Господареће становништво у целој земљи били су Турци. Они су становали само по градовима, варошима, варошицама и паланкама. По селима их није било сем у неколико. села поред Дрине, но и то су били Срби муслиманске вере.

Стање Турака у Србији није било ништа боље од стања у коме су се налазили градови и вароши у којима су становали. Од све некадашње силе беху им остале још празне привилегије. Сам везир београдски био је само сенка старе турске моћи и господства. И ако је био паша од три репа,