Srpski književni glasnik

528 Српски Књижевни Гласник.

јер је блок „сепаратистичан“, или „антидржаван“ или сувише радикалан, него би га оставили само онда и само зато кад би блок почео преговарати са данашњим режимом, кад би се изборницима чинило да је блок постао опортуниста. О том ће се увјерити код избора, и чим касније ће бити избори, тим ће шири бити круг владиних противника и тим радикалнији, а блок јачи.

Београдска Трибуна доноси да је постигнут споразум између земљорадника и Радића да приликом будућих избора истакну заједничку листу, тако да би се у Хрватској кандидирали србијански земљорадници, а у јужној Србији и Македонији Радићевци. То донаша један радикални лист. Ми не знамо његово врело, но нећемо порећи теоретску могућност те вијести, јер заиста и српски и хрватски сељак једнако трпи од овог режима, и не би било чудо да се сложе.

Ми се надамо да ће се позиву овом одазвати нарочито Србијанци, јер, како они имаду сву власт у рукама и како су заиста они створили данашњи устав, највише су одговорни за данашње стање у држави, те је на њима ред да кажу своје мишљење како да се изађе из тог каоса. Допуштамо да имаде и таквих србијанских политичара који сматрају да у опће нема хрватског питања; што више, да нема у опће потребе да се у опће било штогод уређује, јер је све у најбољем реду. Устав је бољи, вели С. Прибићевић, него многи европски устав, у држави влада ред и мир, народ све више увиђа да је био заведен од демагога и све се више приклања данашњем режиму. У колико има сметње у нашем државном и народном животу, није то чудо након седам година рата, гдје је србијанску интелигенцију чекала задаћа да завладају и организирају државу која се сложила од седам земаља, са разним законодавством, судством и управом. Свакако се види голем напредак, и сад треба само провести конститутивне законе и подијелити земљу на области, и све ће бити у реду. То је мнијење, бар службено, и Пашића и Прибићевића, и они у опће поричу егзистенцију каковог хрватског питања. Том се тумачењу приклања сва демократска штампа, која вели да не признаје у опће егзистенцију било каковог државоправног питања; нарочито за демократе не постоји питање у каквом односу стоје Хрвати према Србима, или Хрватска према Србији. Хрватске, веле демократе, нема након 1 децембра