Srpski književni glasnik

532 Српски Књижевни Гласник.

у духу сношљивости и пажљивости према традицијама и прошлости свих коефициената ове државе. Требало је много такта и мудрости — а свега тога није било. Србија није имала довољно спреме ни моралне снаге за своју нову улогу, па је зато брзо сишла с правца југословенске политике те ушла у стазе већ утрте великосрпске политике. С коалиционом Пашићевом владом наша је државна политика добила отворене и изразите контуре велико-српске концепције, а најјачи изражај те велико српске политике је Видовдански устав, који је створен без Хрвата, против њихових изричитих жеља и тежња, те којим је de јаКео наша држава добила обиљежје проширене Србије с етикетом С. Х. С. — Видовданским уставом погажен је са стране Србије једини услов који су поставили Хрвати за уједињење са Србијом, и то је фатална погрешка, која се не да исправити ни силом ни фразама о народном јединству, него се једино може исправити ревизијом устава и решпектовањем прихваћеног услова у часу сједињења. Ревизијом устава не желе Хрвати ову државу разбити. и упропастити, како то тврде приврженици централистичког уређења, него желе само да им се опредијели мјесто и компетенција у овој држави, која се данас зове државом Срба, Хрвата и Словенаца, а Хрвати у њој де ТаКео никаква утјецаја немају нити се њихова воља у њој решпектује. Иза уједињења је наша државна управа сваком а4 осш05 доказала, да ми Хрвати и Срби ипак нисмо сасвим једно, јер се другом мјером мјерило Србима, другом Хрватима. ·

Горко искуство многе је Хрвате иза уједињења увјерило о неисправности тезе да смо један народ.и да смо равноправни са Србима. Зато је у Хрватској настао отпор проти тој тези, проти теорији о јединству, из које су се повлачиле“ тако неповољне консеквенције против Хрвата. Но мисао јединства није ипак тиме пропала. Хрвати, који су се већ од више стољећа том мишљу опајали и јачали у борби против надмоћнијих противника, не могу ту мисао, коју они сматрају“ својом мишљу, тако лако заборавити и одбацити. Они ју још и данас прихватају у захтјеву једне државе — противе се тек да та држава буде јединствена и једнолично уређена баш онако како Србима, односно Србијанцима конвенира. У скрајњој консеквенцији са свог опозиционог становишта кажу они да, баш и ако смо један народ, ипак не морамо бити једна