Srpski književni glasnik

NI АДИО ти“ и

Анкета о Српско-Хрватским Односима. 533

ни јединствена политичка јединица, ако нам се интереси и погледи разилазе, као што нису политички једни ни Енглези британски с америчкима — али у етничко, културно јединство нико данас у Хрватској и не сумња. Та је мисао код нас Хрвата и сувише утврђена. Баш зато се и поколебано политичко јединство може код Хрвата опет лако учврстити — само ако се оправданом хрватском становишту учини концесија са стране Срба и Србије.

Ми смо Хрвати несумњиво једна стара политичка народна индивидуалност, те имамо право на своју неовисну државу. Ми те државе нећемо, ми тој држави претпостављамо заједничку државу са Србима — али не можемо поднети, и никад нећемо моћи то отрпјети, да у тој заједничкој држави будемо нико и ништа као што смо сада.

То треба да знаду и да схвате Срби, и споразум може бити брзо постигнут. Док не дође час потпуног народног јединства, где се неће питати ко је Хрват, а ко Србин, дотле тражимо ми Хрвати да нам се у овој заједничкој држави мало плотом огради комад баште, јер иначе, док нам се не означи што је наше, ми немамо дијела у овој држави, него је све у њој Србиново. То нас барем учи искуство кроз ове четири године. Наш захтев је још више тим ублажен, што не тражимо племенске, већ покрајинске аутономије. То нам се може и мора дати, ако се хоће ова држава одржати.

Д-Р ЖИВКО БЕРТИЋ.

(Наставак у идућем броју).

„7