Srpski književni glasnik

538 Српски Књижевни Гласник.

Контрасти и односи тонова, — ето где лежи тајна цртежа и моделације“. Он је своје сликање раставио, једном за свагда, оваквим схватањем, од ранијег сликања, и отишао даље. Сезанова форма, денатуралисана јаким“ упрошћавањем и мало час изложеним начелом сликања, појављује се више као уформљена маса и као материја него као моделована и колорисана пластика, она је више један елемент дубоко схваћене сликарске концепције и композиције него део натуралистички представљене природе. У овоме смислу Сезан руши и Манеово схватање форме. Док је објективни натурализам проповедао да је пластична форма главни елемент стварности, док. је импресионизам тврдио да пластична форма мења свој изглед услед њеног покрета и услед промене осветљења и душевног стања уметникова, те је стога треба схватити тренутно, а по могућству тако и предавати, док је пленер стајао на гледишту да је боја, или боље рећи, игра боја трепераве светлости у ваздуху и одблесака и сенака на чврстим предметима и око њих, главни елемент стварности, дотле је Сезан, остајући пре свега компонист, везивао за боју материју, за материју форму виђену упрошћено као велику масу, и тако, ослобођавајући се детаља и моделације, успео да доведе у органски композициони склад, преко великих контрастираних маса, најразнородније елементе природе и васионе. За дивљење је видети како Сезан успева да раздвоји и да склади, у исти мах, на једној слици материју човечјег тела, одеће, дрвета и зеленила, са земљом и са каменом, и све ово са небом и са морем. И још више је за дивљење видети како он најразличитије форме и покрете успева да склади проналазећи и примењујући неколико основних.

Али оно што је најдрагоценије код Сезана, оно што је у осталом и његово најличније, и чиме се нико није могао користити, то је начин примене и остваривања оваквог његовог схватања, то је она свежина, она спонтаност његовог поступка при раду. Он никада није пао у доктринарство, у формулу. Он је своје слике радио свежином једног ултраимпресионисте, чак и оне за које му је требало преко стотине седница (портре Волара). Услед свега овога Сезан је постизао да својим сликама, које су сценски биле прилично статичне, даде невероватно много покрета, дубине и неке космичке узбуђености и динамичности. И тако је он, идући за вишим и дубљим сликарским хармонијама, први почео декомпоноваши нашуралисшичну форму u пленерну боју. Неки његови радови, као што је Дон Кихош, дали су повода познијим сликарима да створе једну формулу, која. је извесно време владала под именом кубизма. Већ и поентилисти и неоимпресионисти, Сињак, Риселберг, Сера, Тироп и други, као последници пленера, почели су били декомпоновати натуралистичну боју, истина на један површнији начин. Они су стављали чисте боје са

рт dk

ПИ ТИ,