Srpski književni glasnik

540 Српски Књижевни Гласник.

Гест који ми хоћемо да ставимо на платно није више ухваћени и фиксирани тренутак универсалног динамизма. То је просто на просто сама динамичка осећајност наша. У ствари, све се креће, све јури, све се преображава у бесомучној брзини. Никад један профил не стоји пред нама непокретан, већ нам се појављује и нестаје непрестано. Пошто се слика предмета у оку задржава предмети изгледају умножени када се крећу, и губе свој облик, смењујући један другога, као што је случај са звучним вибрацијама у простору кроз који оне пролећу“. Дакле, услед покрета неког предмета, и још више, услед непрестаног покретања свега, форма се декомпонује у низ облика, који могу бити само предмет нашег сећања, и боја се декомпонује у низ боја, односно тонова, који се такође могу налазити само у нашем сећању. Из ових многоструких облика и из ових разних тонова набацаних на платно гледалац има, на основу своје илузивности и маште, да склопи представу акције коју је сликар желео изнети. Футуристичко душевно расположење да се објаснити консеквентним развијањем и удубљивањем у правцу субјективног натурализма а у смислу тренутног доживљаја форме, што је довело до све јачег скраћења временог фактора. Али Кандински сени овим није задовољио на путу деформације и иматериализације уметниковог света. Он је сликање по сећању или сликање једног чистог душевног покрета желео реалисати потпуно ослобођен од сваке форме, од сваке материје, од сваког спољнег искуства, чистим иматериализованим тоном и непосредним потезом. И тако је дошао до схватања које је назвао аписолушним сликарсшвом. Најзад поменимо још, да би поређали бар најважније моменте у развоју савремене уметности, фактички примишивизам Анри Русоа, који је својом индивидуалном необичношћу, својом стварном наивношћу, реалисаном у сликарству на један врло упрошћен начин, произвео у једном моменту и нарочито на извесне уметничке кругове јак утисак, и добио последника. Скоро сва побројана схватања имала су одјека у нашој уметности. (Крај у идућем броју.) БРАНКО ПОПОВИЋ.

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД. БЕОГРАДСКЕ БАНКЕ У 1921. — САОБРАЋАЈ И ИЗВОЗНА ТРГОВИНА.

Удружење Банака у Београду постоји тек неколико месеци и већ је издало једну књижицу о своме раду.' Поред заштите професионалних интереса, друштво се бавило и оп-

! Извешшај управног одбора о раду Удружења од 1] децембра 1921 до 30 априла 1922. Београд, 1922. С. 40.