Srpski književni glasnik

TE A S TON

Економски Преглед. 541

штим питањима банкарске политике (нарочито валутне), и сем тога, на крају извештаја, дат је један статистички преглед банака у Србији.

Београдске банке показале су знатан напредак само за последњу годину дана. Главно седиште у престоници имају преко 50 банака, а сем тога има десетак страних банака, чије је седиште у иностранству или у ком другом граду у нашој земљи. За годину дана отпочеле су рад три нове банке и отворено је неколико нових филијала. Укупна сума уплаћеног капитала свих београдских банака износи крајем 192] године 162 милиона (према 60 милиона у 1920). Овај пораст долази, најпре, отуда што су многе банке у току прошле године повећале свој капитал: поред мањих новчаних завода, Београдска Задруга повећава са 7,5 милиона, Извозна Банка са 5 милиона. Затим, том повећању доприносе три ново основане банке, чији капитал износи 17,5 милиона динара, и најзад, у статистику улази, са капиталом од тридесет милиона, и Јадранска Банка, која до скора није имала главно седиште у Београду.

Сразмерно томе повећали су се и улози на штедњу. Крајем 1920 нису износили ни сто милиона динара, а прошле године изнели су 277 милиона. Од ове суме долази скоро 230 на Јадранску Банку. На друго место долази Прва Српска Земљорадничка Банка са 36, па Прометна Банка са 16 милиона. Поверење улагача порасло је и према малим заводима, који показују 2-3 пут веће стање улога него 1920. ·

Повећањем сопственог капитала и примањем огромних сума туђег новца, банке су биле у могућности да јаче развију своје активне послове. По текућим рачунима београдске банке потражују 555 милиона динара, а дугују 428. Есконтни послови представљају укупно 229 милиона. Готовина у каси и потраживања по жиро рачуну износе 74 милиона. Све београдске банке имале су разних хартија од вредности (државне обвезнице и акције) у суми од 107 милиона динара, а толику исту вредност представљају њихове непокретности и сопствена индустријска предузећа.

Просечна дивиденда износи 11,65". Има новчаних завода који су давали по 20 и 25" на уплаћени капитал, али

се обично дивиденда креће од 10—15%о. Према бруто заради,

режијски трошкови износе просечно 67".

У времену кад се наша државна администрација не одликује великом сређеношћу и публицитетом и кад немамо ни најпотребнијих статистичких података из области земљорадње, сточарства и кретања становништва, мора се поздравити марљивост и вредноћа Статистичког Одсека Генералне Дирекције Царина, који је објавио већ неколико статистичких прегледа.!

1 Спашисшички преглед спољне шрговине. — Сташисшика спољне шрговине за 1920 годину, Београд, 1921.