Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 547

штег незадовољства Хрвата новом државом коме је основ у овоме: што данас „сваки Хрват, а особито онај из Хрватске, осећа да је у својој кући слуга“. Душевно стање у коме се Хрвати налазе није изазвано агитацијом, оно је производ околности под којима се изводи организовање заједничке државе Срба и Хрвата.

· Док се у Хрватској народна мисао историјски развила на општој, југословенској, основици и значи уједињење културно и политичко свих Јужних Словена, у првом реду Срба и Хрвата, дотле народна мисао рођена у Србији, искључива и партикуларистичка, није ништа друго до свест о српској православној солидарности. Српска психа, склона да стварање наше државе схвати једино као резултат успеха оружја и ратне победе Србије, није се променила ни онда када су догађаји место уједињења Српства донели образовање заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Најјачи по броју, и у повлашћеном политичком положају, Срби у новој држави хоће „да ударе свој жиг читавој целини у којој живе не само Срби, него и Хрвати и Словенци“; они на читаву државу гледају „као на земљу која треба да буде увећана Србија, српска држава“.

Са грађанством другог реда, које им Срби намећу, Хрвати се неће помирити. Измирење између Српства и Хрватства оствариће се тек онда кад Срби буду казали Хрватској: „Ти одреди свој положај како ти желиш“, а за то је потребно да српска психа претходно преживи препород и напусти своју партикуларистичку народну мисао.

Ово су примедбе које изазивају разлагања Г. Трумбића. — До своје конструкције народне психе и народне мисли која јој одговара, хрватске с једне и српске с друге стране, Г. Трумбић је дошао троструком апстракцијом: не узимајући у обзир покрајинске неједнакости; не водећи рачуна о променама које су се вршиле у току историјског развитка и код једног и код другог племена; прелазећи преко разлика у схватању народне мисли које се опажају и код Срба и код Хрвата чак и у једном истом историјском одсеку. Међутим, апстрактан широкогруди Хрват и апстрактан Србин партикулариста, како их Г. Трумбић црта, не постоје у стварности, нити су постојали ; на против, посматрање историјског развитка народне мисли и у једном и у другом делу нашег народа показује и ширину схватања код Срба и узак партикуларизам код Хрвата. — Узет као политичка акција, говор Г. Трумбића изгледа један погрешан потез баш његовим пријатељима, који су од његове сарадње и његовог руководства највише очекивали за остварење споразума између Срба и Хрвата. Место да пође при решавању српско-хрватског спора са гледишта народног јединства, као што се пошло на конференцији на Илиџи, Г. Трумбић је поставио као основ споразумевања супротности између Српства

35"