Srpski književni glasnik

Оцене и Прикази. 549

што је цео свет, роман је с почетка мало спор, невезан и муцав, али се онда одједаред расшумљује у читаву каскаду догађаја, слика, момената. Лица, раније нешто закопчана и досадна, постају провидна као неки акварији у којима кипте и лебде занимљиве, комичне, страшне клице судбина и типова. Елементи душа код Хјеланових личности су ипак сви нормални ; понекад су те душе мало развијеније, мало изузетније, али ипак нормалне. И главна теза романа: да се на олупинама живи, испада, под снажним пером и здравим хумором Хјелана, такође нормална. И јесте нормална. Последња сцена, завршни диалог између пастора Мартенса и Мадлене, има оно из старије литературе што нова никако не може да да: има истину која се може поднети, истину на коју нема смисла насртати ножем (Ибсен), коју, на против, треба дочекати и збунити са оним мудрим, мало хладним хумором Енглеза и Скандинаваца, тих људи особитих телесних дурашности, јаке менталне . контроле, и разних ентузиазама. Крај свих смрти, несрећа, разбијених илузија, прекида Хјелан роман онда кад сви људи у њему имају још снагу да даље трпе и сносе и потресе на површини, и ударце из дубине. — У релативно малој књизи дају нам се сви типови, слојеви, покретни мотиви, и сукоби старих и нових норвешког маловарошког живота. Хјелан, прави уметник, успео је у томе с тога што не доживљује, редом, мисао, па материал, идеју, па мотив, него доживљује одмах форму, уметнички дефинитивни израз. Отуда је његов чисто норвешки роман слободан скоро од сваког површног националног мамца, скоро од сваке специфичне норвешке „мароте“.

Превод је, крај све помоћи двоје стручњака у језику и литератури Скандинавије, блед; вероватно на више места и нетачан, али нарочито блед. Ко ће дати и превести скалу и боју и бодљу норвешког хумора, па још Хјелановског; оне чудне насмешљиве фразе, које се родиле из милиона мука и отпора тог чудног народа на голом камену и пустом мору, и које имају дубину, тврдоћу, старост и мудрост најодабранијих пословица

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ.

Near Eastern Affairs and Conditions. By the Honorable Stephen Panaretott. New York, The Mac Millan Company, 1922.

Изобличена у Европи својом дрском, неуравнотеженом и лажном пропагандом у погледу балканских питања, бугарска пропаганда је почела да се сели у земље где је мало или нимало познају. Једна од земаља у којој су бугарске пропагандске методе тек за време рата нешто откривене, али у којој се још непрестано може да излази пред јавност са неи· стинама — због удаљености питања и, још више, због намет-