Srpski književni glasnik

552 Српски Књижевни Гласник. а

БЕЛЕШКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

„Алкар“. — Динко Шимуновић, један од истакнутих хрватских савремених приповедача, није довољно познат нашој читалачкој публици. Међутим, несумњиве вредности његова талента, изразита сликарска способност, поуздан психолошки смисао, и дар занимљивога причања, сигурно су јемство да би он и у српској средини, као и код Хрвата, нашао велики број читалаца. Он слика људе и прилике далматинскога Загорја, и према томе, као и сви наши најбољи приповедачи, локално је ограничен. Интерес којим читалац прати догађаје у његовим приповеткама је у толико већи, што се казују ствари из једног мало познатог и врло занимљивог краја. Његова најбоља збирка Мркодол то најпотпуније потврђује. И књижара „Време“ је учинила услугу нашим читаоцима издавши у засебној књизи једну од његових познатијих приповедака, Алкар. Све особине Шимуновићева талента овде су у пуној мери заступљене, и ма да приповетка местимично, кад се, н. пр., дају опширни описи алкарских игара, представља више фолклорни но прави књижевни интерес, као целина је необично занимљива. — Издање укусно.

М. Б.

„nnazlomci“. — Писац ове књиге рефлексија, Нарцис Јенко (псевдоним босанског фрањевца Евгенија Матића), био је, како тврди предговор пријатеља, најплоднији хрватски писац за време рата. Писао је и роман Spirićas procellarum са католичком тенденцијом и мноштво прича из живота Босне. Умро је 1918, у двадесет деветој години. У збирци Маготсг су његове рефлексије о људима-разломцима: о инвалидима, затим о злим, лицемерима, о похотним, о похлепним. То су монолози једног усамљеног, пуног нерава, болног младића са плахим темпераментом. Млади фратар је много читао са узбуђивањима, побуниле га многе идеје, жалостиле га свуда учињене опаске, и снажно је казао свој песимизам. Али његово морално искуство није велико, и његова интелигенција је једноставна. Један јак, али узак темпераменат сводио је разноликост живота и људи, и идеологија је кратка: од оштрих песимистичких запажаја до утехе у католицизму („атмосферу треба чистити озоном католичкога духа“). Кратке, кидане реченице и мршава визија сведоче о не много развијеној уобразиљи. Но писац је крепко проживљавао свој развијени унутрашњи живот и његова књига је занимљива.

Б. М.