Srpski književni glasnik

ОДА ИЕ

Белешке. 553.

„Рајјђа Вајег1јот“. — У овој књижици, у којој се, поред насловне, налазе још две ствари: Кукурузи већ се беру и La France, nucamn IT. Остоја Боснић, Босанац, излаже своје успомене и осећања пре и за време рата, и она треба да послужи као пример веће књиге коју писац мисли издавати ако ова наиђе на добар пријем. По свом тону и по самој својој садржини, она ће моћи наћи тај одзив у редовима наше патри-

отске и народносне читалачке публике. А. В.

Камил Моклер о Иву Војновићу. — Из францускога часописа Свешски преглед (Га Revue топатаје,) одштампана је у засебну брошуру, под насловом Наџионални југословенски драмашичар Иво Bojno8uh(Le Dramaturge national Yougo-slave vo de Уотодисћ), врло супстанциелна и сјајно и топло написана студија познатог француског књижевника Камила Моклера о Иву Војновићу. Пошто је дао исцрпну и фино проницљиву анализу свију Војновићевих комада — које он дели на две групе: на дела националистичке инспирације, дела акције и социалне пропаганде (Смрш мајке Југовића, Лазарево васкрсење и Дубровачка шрилогија), и дела специфичније литерарна (Еквиноцио, Госпођа са сунцокрешом и Гтреratrix) — Камил Моклер закључује: „У целини, драмско и лирско дело Ива Војновића приказује се као манифестација једног племенитог и моћног стваралачког духа... Иво Војновић је рођен романтичар... 'Он је романтичар с изливом лирског осећања, љубављу за покрет и за декор, патриотском грозницом, хуманим благородством, бујном поезијом, смислом за карактере и даром за оживљавање симбола који чине неоспорно од њега најрепрезентативнијег југословенског писца и једног од најинтересантнијих, најдаровитијих писаца оне централне Европе коју ће нам ишчезнуће аустро-германско-маџарског јарма, после једне мрачне и загушљиве периоде, најзад допустити да боље познамо“. Ова књига — најпотпунија и најизврснија студија коју је досад један француски писац посветио једном нашем писцу — један је од првих корака ка том упознавању, и заслужује због тога да се дочека с искреном симпатијом.

„Тешки часови“. — Као што код Руса бива, Тешки часови од Виктора Пањина (издање Novog аоба у Сплиту) су не врло уметничка, али по својим мислима добра, важна и хумана књига, која тешким боловима и истинама лечи и разведрава. Најинтересантније је можда изведена судбина великог писца који, тобож гениални зналац живота, у часу правог живота има да чује, редом, од жене, деце, пријатеља, власти, омладине, па и од себе сама, да је писао лаж, да је варао и