Srpski književni glasnik

556 Српски Књижевни Гласник.

„Југославија“. (Уме5 Сћа епеац, Га Yagos/avie. „Аппајев. de gćographie“, 15 mars 1922. Paris, Armand Colin, p. 81—110.) — Париски Географски анали публиковали су, уз сарадњу познатих специалиста као Де Мартон, Ајзенман, Деманжон, серију чланака о новим дунавским државама. Један од њих је посвећен Југославији; писац му је Г. Шатењо, лектор француског језика на Университету у Београду.

Од свих писаца који су до данас објавили дела или чланке о Југославији, Г. Шатењо је једини који посматра. нашу државу као географску јединицу; сви други су је представљали као скуп аустро-угарских провинција и српске и црногорске државе. Међутим, некадање провинције дуалистичке Монархије нису природне области, и не би могле сачињавати засебне економске јединице. Представљене одвојено у једној монографији Југославије, оне би могле бити сматране

од страних читалаца као државе у држави, кадре сваког.

часа да се засебно организују и да живе независне.

Г. Шатењо у свом чланку, израђеном по строго научном начину, срећно реагује противу такве методе. Он потпуно: занемарује некадање политичке јединице. Пошто је посветио прву главу границама, он проучава велике природне области: словенске Алпе, панонски басен, моравско-вардарску депресију, динарски карст, морску обалу, излажући за сваку од. њих рељеф, климатске утицаје, распоред културе земљишта, начин живота становника. Трећа глава говори о националној структури; детаљно је проучена расподела иноземаца (12 од 100), као и Југословена потчињених туђој власти (500.000 у Италији). Писац затим излаже тешкоће које су сметале установљењу политичког јединства између Срба, Хрвата и Словенаца: различност вероисповести (православних 42", католика 38"/о, муслимана 13"), исцепканост на аустријске, маџарске или турске провинције и независне државе, разноликост етничких типова (словеначки, панонски, моравско-вардарски, динарски, приморски). Ход ка националном јединству настављао се правилно од пре више векова у пркос препрека: сеобе су умањиле разлике у цивилизацији, утицај дубровачке књижевности је изједначио језик, Штросмајер и Рачки су преобратили покрет књижевног јединства у покрет политичког јединства.

Четврта глава је посвећена економским изворима. Цифре земљорадничке производње су назначене по природним областима, укупно и процентуално по хектару и становнику. У петој глави се проучава трговина, у вези нарочито са саобраћајним путевима. Београд у том погледу игра улогу одабирног центра у коме се врши веза водених путева међу собом и са железницом. На против, нова држава нема контроле својих приморских дебушеа. Јадранска обала, дугачка 1300 км; изолована је од унутрашњости тешко проходним рељефима.