Srpski književni glasnik

ЏЕМС И БЕРГСОН.

Има биографија које, споља посматране, бележе једну праву линију и значе само једну административну хронику; а личности чије су спољашње биографије тако геометријски просте, преживљавају својим личним, интимно личним животом бујне и бурне доживљаје који могу значити револуције за људски дух. Биографије спољњег живота и биографије душе и духа не морају се поклапати: док прве сликају једнолик, тих живот обичне кариере, друге оцртавају смеле револуционарне мисли духа шибаног бурама идеја. У историји људске мисли има таквих личности чији је живот био споља врло обичан ток професорског живота, изнутра препун догађаја и преживљаја и врело за велике револуције мисли. Два највећа роволуционарна духа савремене филозофије — „ослободиоци духа људског“ — Џемс и Бергсон, имају спољне биографије врло просте; један је ток живота завршен, други још траје; Џемс је умро после плодног рада, Бергсон ради jom ad maјогет ејопат.

Виљем Џемс, рођен 1842 у Њу-Јорку, положио је докторат медицине на университету у Харварду, и на истом университету провео живот, као професор физиологије прво и потом филозофије, до своје смрти, 1910 године.

Анри Бергсон, рођен у Паризу 1859, свршив сјајно студије из математике, био је прво наставник на лицејима, па, положив докторат филозофије, постепено прешао на Есоје Мотптаје и, од 1900, на Сопере де Егапсе; цело време је провео као професор у Паризу, где је 1914, фебруара, изабран за члана Академије. Он ради и припрема нова дела која мислиоци очекују са пуно интереса.

То су две кратке професорске биографије; оне су, овако просто и истинито казане, „не може бити баналније“; али су оне својом унутрашњом садржином израдиле, изразиле, дале на свет два снажна и оригинална духа, чије су идеје обеле-