Srpski književni glasnik

585.

Српски Књижевни Гласник.

жиле у историји филозофије почетак једне нове епохе и припремиле нову Обнову. Синтезе читавих епоха и отварања нових, широких видика и оригиналних перспектива вршиле су се, у историји културе, увек у снажним и пространим духовима гениалних мислилаца. Све жеље, све мисли, све наде, сва веровања, све оно што је, свесно или подсвесно, живело у читавим поколењима — конвергује једном таквом гениалном духу, да, ту прерађено, избија сада од њега као дивергентни сноп зракова који баца нове светлости, чак и на врло далеку будућност. Кад чују и читају такве духове, људи осећају оно чуђење и оно задовољство које имају кад им се осећано а неказано каже, када нађу део себе и својих најскривенијих мисли и веровања и најсмелијих жеља, кад им слућено постане

јасно, неуобличено добије облик и израз. Један кратак кул-

турно-историјски преглед мислених струја до појаве Џемса и Бергсона може олакшати разумевање њихове појаве и њихових идеја.

Одмах по силном полету и развоју егзактних природних наука, човек је почео слепо веровати у моћ науке; наука, оруђе разума људског, открила је, мислило се, законе природе, и ништа јој неће сметати да открије све законе и природе и живота и човека, — као да је Бог себе и своје вечне идеје казао људима кроз математичке облике и једначине; план универсума је отворен лист хартије, кључ за светску загонетку је нађен у математици; и сад је само имало да се чека да једна по једна скривена истина постане откривена, и да цео живот, најзад, отвори људима своју тајанствену творницу. Али, у току развоја наука, убрзо се дошло до чудних резултата: показало се да су научне теорије само средства за поједине области појава, средства која се могу заменити другим; да све те теорије вису ништа чврсто, непомично, догматичко, да се рађају, развијају и умиру, да су оруђа која служе практичкој сврси; теорије имају да објасне појаве под извесном хипотезом и да у тој и тој области појава омогуће наше господарење појавама, утицај на њихове мене и предвиђање нових појава; једном речи, теорије, постале из хипотеза, само су врло гипка и повитљива оруђа духа људског, али која се могу и смењивати увек новим и новим. Ова „инструментална“ теорија теорије, пренесена на научна схватања и методе у опште, поколебала је, у модерна човека, старо

, Aa A Alu u duduk vuk a Gija aaa. "lt: alSaazKc Jul kd dyđuikiikoik:) вани