Srpski književni glasnik

РАЗВИТАК ВАРОШИ У СРБИЈИ ЗА ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША ОБРЕНОВИЋА (1815—1839). (Крај.)

Док је овако лагано трунуо и распадао се онај део већ оронулог турског царства који је носио име Београдски Пашалук, дотле је на његовом месту ницала и подизала се млада и свежа Србија, заметак данашње наше слободне и уједињене домовине. После успешног устанка у Србији, на место власти паше долази власт представника српскога народа, на место његових органа у унутрашњости земље долазе српски органи, на место Турака — Срби, на место трулежи и учмалости — свежина и окретност. Стари задах се истина још осећа, али све мање, атмосфера се чисти, и нови, свежи дах осваја на све стране. Пођимо истим редом којим смо и ишли, и последице од промена искочиће саме собом.

Кад се изађе из београдског града и пређе Калимегдан, рекли смо да је на левој страни лежао онај олупани и похабани турски део Београда. Десно од њега према Сави пружала се српска варош. У њој је било све другојачије. Између од Турака заосталих слабих и трошних кућа, почеле су се, после ослобођења, подизати нове, веће зграде, новијега типа и другојачег изгледа. Српске, тако да их назовем, држевне грађевине у томе су предњачиле. Већ 1829 године, вели један стари путник, био је на југозападном крају главне улице горње: вароши један простор који је својим зградама одскакао од. осталих делова вароши. Ту су се постепено подизали: Двор Кнеза Милоша, Двор Београдског Народног Суда, Ђумрук на Сави, Велика Касарна, а између њих многе приватне зграде, дућани и магазе. „Што се више западо-северу обраћасмо, вели један наш пречански посетилац Београда из 1834 године,... то нам се све лепше куће указиваху.“ На место учмалости и пустоши турскога краја, јавља се сасвим друга слика. „И с једне и с друге стране, каже исти посетилац, у

38"